Закон о Сенату

ЗАКОН О СЕНАТУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

I – ПРЕДМЕТ ЗАКОНА

Члан 1.

Овим законом уређује се организација и начин рада Сената Републике Српске и права и дужности сенатора.

II – ОБРАЗОВАЊЕ СЕНАТА

Члан 2.

Чланове Сената именује председник Релублике из реда истакнутих личности српског народа које су дале запажени допринос националном, јавном, културном и црквеном животу у научној, привредној и војној делатности, па као такве имају јавни углед, разборитост и политичко искуство.

Сенатор се именује на седам година, с могућношћу да буде именован још један узастопни мандат.

Сенат се конституише и отпочиње с радом када председник Републике именује најмање половину од укупног броја сенатора предвиђеног Уставом.

III – НАДЛЕЖНОСТ СЕНАТА

Члан З.

Сенат   разматра   питања   од   посебног   значаја   за политички,  национални,   економски  и културни развој Републике Српске, као што су:

1. међународни положај Републике Српске и пресудна спољно-политичка питања;
2. спорна питања конституисања и начина рада заједничких институција Босне и Херцеговине и односи с Федерацијом Босне и Херцеговине;
3. одбрана и безбедност Републике Српске;
4. унутрашњи развој и привредна обнова Републике Српске;
5. збрињавање избеглица;
6. успостављање посебних односа с матицом српског народа и србима у расељењу зарад духовне, културне и политичке интеграције српског народа;
7. измене Устава Републике Српске и важнији законски нацрти и
8. друга важнија питања државног, националног и културног живота од стратешког значаја за српски народ и Републику Српску.

Члан 4.

Сенат утврђује питања која ће разматрати и о свом мишљењу ће обавестити одговарајући орган Републике.

На захтев председника Републике, Народне скупштине и Владе, Сенат обавезно разматра питања која су му упућена и, по правилу, у року од месец дана доставља своје мишљење.

Одговарајући органи Републике обавезно разматрају мишљење које им доставља Сенат.

Приликом разматрања измена и допуна Устава Републике, предлагач тих измена и допуна обавезно тражи мишљење Сената и доставља га Народној скупштини.

IV – ПРАВА И ДУЖНОСТИ СЕНАТОРА

Члан 5.

Сенатор почиње да остварује своја права и дужности, утврђене Уставом Републике и овим законом, даном именовања.

Приликом ступања на дужност сенатори, сем свештених лица полажу заклетву, која гласи:

„Заклињем се да ћу дужност сенатора обављати самопрегорно и савесно, да ћу се придржавати Устава и закона Републике Српске и да ћу бранити част и достојанство српског народа и Републике Српске, тако ми Бог помогао!“.

Члан 6.

Сенатор има право и дужност да присуствује седницама Сената и сенаторског радног тела, чији је члан и да учествује у његовом раду и одлучивању.

Сенатор који је из оправданих разлога спречен да присуствује седници Сената, односно сенаторског радног тела или из ваљаних разлога мора да напусти седницу која је у току, дужан је да о томе благовремено обавести председника Републике, односно председавајућег одговарајућег радног тела.

Сенатор може, на позив председника Републике, председника Народне скупштине или председника Владе, присуствовати седницама и учествовати у раду највиших државних органа Републике.

Члан 7.

Сенатору су доступна обавештење и подаци који су неопходни за обављање поверене дужности, а може користити и услуге одговарајућих стручних служби.

Сенатор је дужан да чува државну и службену тајну и не саопштава податке поверљиве природе које сазна током вршења своје дужности.

Кршење ове часне обавезе, која остаје и по престанку дужности сенатора, повлачи за собом одговорност у складу са законом.

Члан 8.

Сенаторима се уручује акт о именовању и издаје службена легитимација

Службена легитимација садржи: име и презиме сенатора и напомену о имунитетским правима сенатора и другим правима која положај сенатора зајамчује.

Садржина и облик службене легитимације и начин вођења евиденције о њима уређују се прописом који доноси председник Републике.

Члан 9.

Сенатори уживају имунитет који Устав зајамчује народним посланицима.

О одузимању имунитета сенаторима, ради покретања кривичног поступка и прекршајног поступка против њега, одлучује Сенат.

Члан 10.

Сенатору престаје мандат пре истека времена на које је именован, када то сам затражи, у случају оставке и из других разлога утврђених Уставом и законом.

V – НАЧИН РАДА И ОДЛУЧИВАЊА СЕНАТА

Члан 11.

Своју делатност Сената обавља на пленарним седницама и у својим радним телима.

Седнице Сената сазива и њима председава председник Републике.

У случају привремене заузетости председника Републике, седницама Сената председава најстарији сенатор.

Председник Републике сазива седницу Сената и на предлог Народне скупштине, Владе или једне трећине сенатора

Члан 12.

Сенат пуноважно заседа ако седници присуствује већина сенатора.

Своја мишљења о питањима која разматра, Сенат утврђује већином гласова присутних сенатора

Приликом састављања текста утврђеног мишљења које се доставља одговарајућем органу по правилу се наводе не само разлози који то мишљење покрепљују него и разлози који га оспоравају, а који су такође разматрани.

Уз текст мишљења које је прихватила већина сенатора обавезно се доставља и мишљење мањине уколико је оно писмено формулисано и образложено.

VI – РАДНА ТЕЛА СЕНАТА

Члан 13.

Сенат може образовати стална и привремена радна тела која ће проучавати и разматрати питања из његове надлежности и састављати нацрте одговарајућих предлога.

Радно тело има председника и одређени број чланова

Сенатор може бити члан једног или више радних тела

VII – САМООРГАНИЗОВАЊЕ СЕНАТА

Члан 14.

Свој рад, унутрашњу организацију и начин остваривања права и дужности чланова Сенат уређује пословником.

VIII – ЗАВРШНА ОДРЕДБА

Члан 15.

Овај закон ступа на снагу осмог дана по објављивању у „Службеном гласнику Републике Српске“.

                                                                                     Председник
  Број: 02-756/97                                                Народне скупштине

4. априла 1997. године                                Др Драган Калинић, с.р.                                                                                    

ЗАКОН

О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СЕНАТУ РЕПУБЛИКЕСРПСКЕ

 

Члан 1.

У Закону о Сенату Републике Српске („Службени гласник Републикс Српске“, број 8/97) у члану 2. став 1. мијења се и гласи:

„Чланове Ссната именује предсједник Рспублике из реда истакнутих личности нз јавног, научног и културног живота. који нмају јавии углед и искуство стечено знањем, звањем и дјеловањем.“.

Послије става 1. додаје се став 2, који гласи:

„Предсједиик Републике је члан Сената чији мандат тече избором на функцију предсједника Републике и остаје члан Сената и након престанка обављања функције предсједника“.

Досадашњи ст. 2. и 3. постају ст. 3. и 4.

Члан 2.

Члан 3. мијења се и гласи:

„Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, нацнонални, економски и културни развој Републике Српске и даје иајвишим уставпим институцијама мишљење о тим питањима, као што су:

1. уставноправии положај Републике Српске н спољпо-политичка питања у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине;
2. доношење измјена Устава Републике Српске и нацрте системских закона;
3. питања рада институција Босне и Херцеговине у вези са статусним питањима Републике, као и питања односа између ентитета у Босни и Херцетовини;
4. развојна и привредна питања Републике Српске;
5. питања избјеглица, расељених лица и повратника;
6. питања која се односе на права Републике Српске на специјалне и паралелне односе са сусједним државама, као и питања развоја односа са исељеништвом широм свијета;
7. и друга важна питања од значаја за Републику Српску и њене народе и грађане“.

Члан 3.

У члану 5. став 2. мијења се и гласи:

„Приликом ступања на дужност сенатори, осим свештених лица вјерских заједннца, полажу заклству која гласи:

„Заклињом се да ћу дужност сенатора обављати самопрогорно и савјесно, да ћу се придржавати Устава и закона Републике Српске и да ћу бранити част и достојанство народа и грађана Републике Српске.“‘.

Члан 4.

У члану 6. у ставу 3. ријеч: „државних“ брише се.

Послије става 3. додају се нови ст. 4. и 5, који гласе:

„Сенатори имају право па сенаторски додатак по одржаној сједници Сената у висини једне половине просјечне нето плате запослених у Републици Српској, која је исплаћена у претходној години, као и припадајуће трошкове за долазак на сједницу Сената.

Сенатору који не присуствује сједници Сената, сенаторски додатак се не исплаћује.“.

Члан 5.

Члан 10. мијења се и гласи:

„Сенатору престаје мандат прије истека времена на које је именован, када то сам затражи, уколико не извршава права и обавезе, или из других разлога утврђених Уставом и законом.“.

Члан 6.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Број: 01-663/10                                                      Предсједник    

13. маја 2010. године                                  Народне скупштине                        

Бања Лука                                                     Мр Игор Радојичић, с.р.