На иницијативу предсједнице Републике Српске представљена научно-истраживачка студија “Демографски развој и популациона политика Републике Српске – анализа стања и приједлог мјера”

На иницијативу предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић у Палати Републике представљена је  научно-истраживачка студија “Демографски развој и популациона политика Републике Српске – анализа стања и приједлог мјера”.

Предсједница Републике Српске je изјавила да институције Републике Српске имају важне мјере и значајна издвајања за подршку породици у цјелини.

Предсједница Цвијановић након састанка, je рекла да ће, уз мјере које ће бити спроведене, бити анализиране и оне које су раније сачињене.

Предсједница Републике је оцијенила да су демографски развој и популациона политика од изузетног значаја за друштво у цјелини, те да је у научно-истраживачкој студији сачињен преглед стања у области демографске политике и предложене опште мјере за унапређење стања у овој области.

„Институције Републике Српске, заједно са стручним тимом и широм јавности, бавиће се питањима популационе политике организовано, а не на неки изоловани начин, јер је то питање од општег друштвеног карактера за чије рјешавање је потребан јединствени фронт свих институције у сарадњи са људима којима је то струка, који знају препознати одређена кретња и шта треба радити у будућем периоду“, појаснила је предсједница Српске.

Предсједница Цвијановић је нагласила  да сада по први пут Република Српска има систематизоване мјере популационе политике на основу којих треба урадити анализу будућих корака и постигнутих ефеката, што значи да ће се на један другачији начин пратити резултати сваке од предвиђених мјера.

Предсједница Републике је истакла да нико не може бити задовољан новим људским ресурсима, њиховим потенцијалим, бројем новоређених беба, те да на сваки могући начин то питање треба третирати стручно.

„Други сегмент, који је такође у изградњи у оквиру ове студије, јесте проблематика која је дошла до изражаја у неколико претходних година а односи се на миграције становништва. То питање није изолован проблем и не односи се само на Српску, већ на комплетан регион, чак и на земље чланице ЕУ гдје је присутно кретање становништва из једне земље у другу да би људи обeзбиједили другачије услове за живот и рад“, навела је предсједница Цвијановић.

У том погледу,  истакла је предсједница Српске, предстоји предузимање цијелог низа мјера које се односе на подршку мајци, дјетету, породици у цјелини, почевши од мјера које се већ примјењују попут прве помоћи за новорођенче, преко једнократне помоћи за треће и четврто дијете, додјеле бесплатних уџбеника за учеснике првог и другог разреда, бесплатни уџбеници за одликаше из вишечлане породице од трећег до деветог разреда, као и стамбени кредити за младе брачне парове, дјечији додатак, подршка незапосленим и запосленим породиљима.

„Много ствари је урађено, многа давања су обезбијеђена али ми морамо да обезбиједимо базу да нас има више и то подстицањем рађања и повећања стопе наталитета. Да би нас било више и да би подстакли рађање, није само ствар финансијског давања, то је друштвени проблем и постоји низ нематеријланих давања и корака које морамо сви да предуземо да би дошли до резултата“, нагласила је предсједница Цвијановић и додала да је једна од мјера свакако и подизање животног стандарда. „Ми подржавамо то што у том смислу ради Влада Српске, а то значи да је потребно обезбиједити веће запошљавање, веће плате запосленим и боље услове за живот у сваком сегменту“, рекла је предсједница Републике.

Предсједница Српске је нагласила да је много мјера које се могу предузети и да предстоји сада велики посао и свеобухватна реформа образовног система, која је већ почела.

„Претходе нам мјере које подразумијевају да се одрекнемо старих начин образовања, да се напусти учење оних ствари до којих данас можете врло лако да дођете или да добијете информацију. Морамо да направимо систем образовања који ће омогућити веће шансе запошљавање и образовни кадар учинити таквим да имају алтернативна знања“, навела је предсједница Цвијановић и поручила да је много корака које треба предузети у предстојећем периоду, али која се могу учинити реалним и која ће у наредном периоду омогућити кретање напријед.

Предсједница Цвијановић је додала да се управо ова студија у значајној мјери бави свим тим аспектима који треба да мобилишу све институције, људе и друштво у цјелини да се даље предано ради за добробит Српске.

„Ми желимо да направимо везу између институција и невладиног сектора, имаћемо много партнера који ће бити укључени а све са циљем да ова студија постане власништво цијелог друштва а не само институција. Данас већ имамо прву дебату у Влади Републике Српске у организацији надлежних министарства и у сарадњи са нашим стручњацима уз постепено укључивање неких других актера“, рекла је предсједница Цвијановић.

Предсједница Српске је нагласила да сви разумију сложеност ових проблема који су детаљно анализирани и у земљама окружења. „Упознати смо шта су земље у региону радиле и предузимале у том смислу и дошли до податка да су наша давања ако ништа друго онда упоредива са њиховим, а у неким сегментима чак и боља него што је то случај са земљама окружења“, навела је предсједница Цвијановић.

Научноистраживачку студију „Демографски развој и популациона политика Републике Српске – анализа стања и приједлог мјера“ је на иницијативу предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић, израдио експертски тим којим је руководио Драшко Маринковић.

Састанку су осим предсједнице Цвијановић, присуствовали српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министри у Влади Републике Српске који чине Савјет за демографску обнову, те чланови експертског тима.

Студија представља преглед стања у области демографске политике у Српској, као и приједлог општих мјера за унапређење стања у овој области, које би требало да буду предмет реализације надлежних институција Републике Српске.

Чланови експертског тима су најистакнутији стручњаци из области демографије, репродуктивног здравља и социјалне заштите Бранислав Ђурђев, Мирјана Рашевић, Мирјана Бобић, Милимир Мучибабић и социолог Јованка Вуковић.