Говор предсједнице Републике Српске на свечаној академији „Похвала српском народу – дан када је пробијен Солунски фронт“

Говор предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић на свечаној академији „Похвала српском народу – дан када је пробијен Солунски фронт“

Поштовани званичници Републике Српске и Србије,

поштовани грађани Републике Српске и Србије,

уважени владико,

Поносна сам што смо вечерас  заједно са Србијом, по први пут обиљежавамо важан национални празник који треба да постане симбол нашег заједништва, слободарске традиције и окупљања.

О значају овог заједничког празника говори и сам назив којим славимо слободу, јединство и идентитет.  Наша је намјера и наша жеља да овај дан, од данас, па убудуће, буде препознат као важан национални датум, не само у Републици Српској и Србији, већ и у нашој  дијаспори и свим крајевима гдје живи наш народ.

15. септембар није одабран случајно.

На данашњи дан, прије тачно 102 године, српска војска је, заједно са савезничким снагама, кренула у одлучујући пробој Солунског фронта.

Ово није била обична битка.  Пробој Солунског фронта, као и Први свјетски рат у цјелини, за српски народ представљају ужасно страдање, али истовремено и величанствену побједу, као и херојство чије размјере,  превазилазе границе могућег или замисливог.

О томе свједоче ријечи франуцског генерала и почасног српског војводе Франшеа Депереа који је приликом пробоја Солунског фронта свједочио, готово у невјерици, да француска коњица једва сустиже српску пјешадију која незаустављиво јуриша ка коначном ослобођењу отаџбине.

О јунаштву и надљудским подвизима српске војске говори и то што је, у свом побједничком походу, под пуном ратном опремом и снажним борбеним дејствима, за само 45 дана прешла више од шест стотина километара до Београда и осталих крајева окупиране земље.

Да смо и у тим, најтежим временима били јединствени, свједоче и бројни добровољци из Крајине, Лике, Херцеговине, Подриња и других  крајева западно од ријеке Дрине, који су се на почетку рата прикључили српској војсци и до самог краја се борили у њеним редовима, раме уз раме са сународницима из Шумадије, Мачве, Поморавља, Рашке, Косова, Метохије, као и свих других дијелова Србије.

Кроз историју, борба за слободу је увијек значила велику жртву и велико страдање, нико нам је није поклањао, нити смо билo кога молили за њу. Самим тим, нико не може да нам одузме ни право да заједнички, са високо подигнутим заставама, славимо наше јединство, братску слогу, нашу тробојку, као и богату слободарску традицију.

Сјећајући се славне прошлости и обиљежавајући значајне датуме из наше историје, одлично разумијемо да најважнији фронтови данашњице нису на војничком, нити ратном, него на сасвим другом  пољу  и да данас у миру морамо бити једнако успјешни као што смо били на Солунском фронту прије више од једног вијека.

Због тога је важно да чувамо мир и функционишемо  као стабилно окружење у којем су, уз очување националног интереса, на првом мјесту развој, економија, сарадња, усвајање нових знања и технологија, а не размирице и сукоби.

За Републику Српску, Србија свакако остаје стратешки партнер и најснажнији ослонац, стога смо поносни што је институционална, политичка, економска, културна и свака друга сарадња Србије и Српске динамичнија и интензивнија него икада раније.

Увијек са задовољством истичемо да у Републици Српској данас нема готово ниједна локална заједница у којој Србија није присутна кроз изграђен мост, болницу, школу, вртић, пут, дом културе или неки други значајан објекат.

На томе смо захвални руководству Србије, а наша намјера је да, у складу са Споразумом о специјалним и паралелним везама, и у наредном периоду развијамо наше братске односе, те да свакодневно радимо на што чвршћој интеграцији Србије и Српске  –

И то, не на било чију штету, већ на понос, задовољство  нашег народа и свих наших грађана.

Празник који вечерас свечано обиљежавамо треба да допринесе том циљу. Он је и доказ да имамо заједничку прошлост, садашњост, али и будућност.

Са овог мјеста шаљемо јасну поруку да желимо мир и сарадњу са свима. Желимо просперитет Србије и Српске, али и развој свих на које смо упућени. Желимо да, сјећајући се важних датума и догађаја из прошлости не изгубимо из вида изазове који нас чекају у будућности. Слобода је исувише важна да би се посматрала селективно. Желимо да наше наредне генерације расту у духу слободе и да се развијају у миру.

Републици Српској и Србији желим стабилан развој и нека нам овај празник, који данас први пут обиљежавамо, и у свим наредним годинама буде подсјетник на велике жртве из прошлости, али и подстицај за велике циљеве које морамо остварити у будућности.

Живјела Република Српска!

Живјела Србија!