Говор предсједнице Републике Српске на отварању „Јахорина економски форум“ под називом „Економија новог доба – иновације, дигитализација и комуникационе технологије као база економског развоја“

Говор предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић на отварању „Јахорина економски форум“ под називом „Економија новог доба – иновације, дигитализација и комуникационе технологије као база економског развоја“

Поштована предсједнице Владе Србије,

предсједниче Владе Републике Српске,

предсједниче Федерације БиХ,

уважени министри, посланици и представници локалних власти,

министри и у Влади Републике Српске, Србије, Федерације,

сви oкупљени представници бизниса, представници оних наших настојања да идемо у корак са оним што нам будућност намеће, зато смо се и окупили данас овдје.

Захвалност организатору на очито још једном успјешно организованом форуму, који нас окупља овдје и са којег увијек изњедримо неке нове идеје. Ево подсјетили смо се како смо дошли до новог министарства.

Сви ћемо се сложити да живимо у доба које се увелико разликује од времена које је иза нас. И то је логично,  у томе нема ничег необичног јер у сваком новом раздобљу глобално друштво је улазило у нове фазе развоја.

Међутим, ипак промјене су толико значајне и упечатљиве да просто налажу да размислимо на који начин можемо ићи у корак са тим промјенама да бисмо знали на који начин ћемо се кретати на привредном, социјалном, админситративном, па безбједносном и сваком другом плану.

Прије неколико дана прочитала сам фасцинантну пројекцију да ће се у свијету десити више промјена у наредних десет година, него у претходних 250 година. Ово обећава али и забрињава. Јесте фасцинантно, али јесте и засрашујуће.

Захваљујући технолошким иновацијама наша будућност изгледаће битно другачије од свега на шта смо навикли, а четврта индустријска револуција из коријена ће промијенити свијет какав познајемо. Кичма индустрије 4.0 су технологије које спајају физичке, дигиталне и биолошке сфере. Нове технологије обједињују практично све на планети у функционалне мреже и омогућавају видове комуникације који су донедавно били незамисливи.

У свијету данас бујају потпуно нове области економије засноване на вјештачкој интелигенцији, интернету ствари, новим материјалима, роботици, аутономним возилима, 3-Д штампи, похрањивању енергије и података, нанотехнологијама итд. Већина некадашњих индустријских грана данас су просто превазиђене.

Дигитална економија пружа неслућене могућности за развој нових привредних грана и значајан економски раст. Према одређеним процјенама,  укупна вриједност свјетске дигиталне економије биљежиће огроман скок у наредном периоду, да ћемо се морати и ми сами прилагодити. Мада смо ми мали регион, то упућује да се у дигиталној економији крије огроман потенцијал и за наш развој.

Најбољи начин за развој привреде и повећање стопе запослености јесте пробој на инострана тржишта, а основни предуслов за то је стварање иновативних и квалитетних производа.

Приватне компаније и јавни сектор који не интегришу иновације у производне и руководеће процесе, и не подстичу иновативну културу неопходну за унапређење постојећих и стварање нових производа и услуга тешко могу опстати на тржишту и оправдати сопствену сврху.

Успјех организација у будућности одређиваће њихова способност да свијет сагледају другачијим очима и да то преточе у компаративну предност.

Свима нам је јасно да је савремено знање кључ успјеха у 21. вијеку. Међутим, иако посједујемо креативни потенцијал наша цијела регија далеко заостаје за земљама Европске уније у иновативном смислу.

То најбоље илуструје податак да је у 2017. години у 15 „старих“ чланица ЕУ било регистровано или је било у процесу регистрације скоро 68.000 патената, односно свега 13 у свим земљама западног Балкана.

Да бисмо ухватили прикључак треба нам довољно школованих стручњака у потпуно новим областима. Чак 65% данашњих првачића ће за 20 година радити на пословима који данас уопште не постоје! Зато је нужно направити велики заокрет у области образовања како би младе људе припремили за стицање вјештина које ће их учинити конкурентним на тржишту.

Зато је главно питање како ћемо прескочити постојећи технолошки јаз и створити оптимални пословни амбијент за наш друштвени и економски развој.  У том видим и сврху нашег данашњег окупљања, како бисмо отворили одређене теме и дали могуће одговоре.

Према Извјештају о глобалној конкурености 4.0 Свјетског економског форума који обухвата 140 земаља, Босна и Херцеговина налази се на 91 позицији. Нажалост, од 12 стубова које прати Извјештај, управо у области способности иновирања остварује најслабији резултат и налази се на лошој 114 позицији. Посебно забрињава податак да је БиХ тек на 131 мјесту према способности сарадње више актера, односно способности привреде и иноватора да остваре потребну сарадњу.

Зато треба размишљати прагматично и стварати рјешења која ће нам свима бити од користи. Да бисмо ишли у сусрет овим изазовима, у Републици Српској смо формирали, као што се чули, ново Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво као механизам који ће повезати потребе друштва са научном и академском заједницом, те увести алате за развој дигиталне економије.

Преко овог министраства Влада Републике Српске ће већ од ове године реализовати седам амбициозних пројеката вриједности од преко 6,6 милиона КМ од којих се два односе на научнотехнолошки развој и пет на област дигитализације.

Ускоро ћемо покренути пилот-програм „Синергија“ кроз који ћемо суфинансирати конзорцијуме које чине  тимови истраживача и пословних субјеката. Желимо да подстакнемо сарадњу научника са пословним сектором од чега сви могу да имају користи.

Да бисмо припремили младе људе за захтјеве будућег тржишта рада покренули смо и пилот – програм доквалификације високообразованих незапослених лица за тражена занимања на тржишту рада, у области информационих технологија. Дакле они који припадају оним занимањима који представљају дефинитивно непродуктивни вишак, за њих смо нашли једно од оваквих рјешења.

Поред тога, планирамо да успоставимо мрежу STEM центара широм Републике Српке да би млади усвајали корисна знања како би касније лакше уписали техничке факултете и долазили до посла.

Основни предуслов дигиталне економије јесте квалитетан интернет за што бољу глобалну повезаност зато ће Влада преко ресорног министарства  финансирати пројекат покривања регионалних центара у Републици Српској бесплатним бежичним интернетом, као и пројекат којим се олакшава процедура уписа дјетета у матичну књигу рођених.

Међу усвојеним пројектима је „еСандуче“ с циљем да сваки грађанин и пословни субјекат у Републици Српској може креирати сопствено, јединствено „поштанско сандуче“ за комуникацију са системом еУправе. Ту је и пројекат који подразумијева креирање апликативног софтвера за систем обједињене наплате (СОН), који ће омогућити брз и ефикасан процес обједињеног обрачуна и наплате комуналних производа и услуга: комунална накнада, утрошак воде, градска чистоћа и остале градске накнаде.

Међутим, мислим да треба отићи и корак даље и не чекати да нам промјене закуцају на врата. Зато би било корисно да постоји оперативно тијело састављено од младих, школованих и динамичних људи који могу повезати домаће предузетнике са иностраним фондовима. Новац постоји, али је потребно пронаћи начин да се привуче и да се тај новац привуче.

Један од тих начина јесте промоција пословних модела који ће бити занимљиви инвеститорима из иностранства. Треба системски подстицати младе да покрећу мала предузећа која ће развијати иновативна рјешења. Одличан примјер подршке start-up фирмама је Иновациони центар Бања Лука који може послужити као расадник за сличне подухвате у другим срединама.

Ипак, чак ни најмодернији програми понекад нису гаранција успјеха. Нова индустријска револуција поставља и нове захтјеве, ново размишљање, нове вјештине и нови приступ развоју.

Проблеми који нам данас изгледају нерјешиво, ускоро би могли постати нешто што ћемо подразумијевати попут мобилних телефона. Можемо, међутим, претпоставити да ће иновације које мијењају свијет постати доступне за много краћи период него раније. Зато ћемо, фигуративно говорећи, морати научити да прескачемо по неколико степеница умјесто да се пењемо степеницу по степеницу.

Индустрија 4.0 има потенцијал да побољша квалитет живота и повећа економски раст цијелог нашег региона, технолошке иновације ће повећати продуктивност и ефикасност цијелих система, смањити трошкове услуга и трговине, отворити нове области привреде.

Међутим, то ће се десити само у земљама који на вријеме схвате важност трансформација. Сви остали остаће заробљени у старим навикама и рутинама, а тиме ускраћени за  конкурентност, привредни раст и развој.

Привреда заснована на привредним гранама које доносе ситне профите друштво дугорочно гура у сиромаштво. Потребно је изабрати најважније области у које треба циљано улагати, што је трауматичан, али нужан корак. Наше Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво координисаће израду Стратегије паметне специјализације која ће идентификовати максимално пет области које ће бити покретач развоја Републике Српске у будућности. За сада разматрамо области производње хране, енергетику, металопрерађивачки сектор и креативну индустрију, уз информационо-комуникационе технологије које су хоризонтално интегрисане у свим секторима.

Морамо кориговати наш однос према развоју и у том смислу сви морамо да се прилагођавамо. Образовни сектор мора иновирати свој приступ. Пословни сектор мора пратити трендове који су често захтјевају корјените промјене. Јавна администрација и регулаторне агенције морају блиско сарађивати са различитим секторима како би правовремено разумјели промјене и правиле подстицајан институционални оквир и амбијент за развој.

Укратко, наш заједнички задатак је да у наредном периоду мудро градимо систем подршке предузетништву кроз примјену иновација свјетског квалитета које ће моћи да се комерцијализују у нашој привреди, али и да се појави као партнер иностраној привреди.

Овај форум одлична је прилика да се суочимо са тешким питањима за будућност свих нас и цијелог региона, да размјенимо примјере добре праксе и да упутимо једни друге у оно што јесте важно, а можда смо пропустили да то видимо, да  једни другима помогнемо у крајњем случају у том процесу прилагођавања. Република Српска је отворена за све врсте квалитетних иницијатива.

Вјерујући да ће и овај форум дати одговоре на одређене дилеме и изазове, желим свим учесницима пожељети срећан и успјешан рад и захвалити свима онима који су дали свој допринос у разради ових важних тема.

Још једну ствар да нагласим на крају, слушајући данас у уводном излагању о дроновима који раде одређене послове, роботима који раде одређене послове, наравно, човјек не може да се не запита, а шта са људима? Шта са људима који ће тиме изгубити послове које ће преузети неке машине и неки уређаји? Па школовати их на прави начин за она занимања која ће им давати запослење, а не за она која су превазиђена. Како год и са које год стране кренемо доћи ћемо да система образовања, зато што је он кључ за промјене које морамо произвести на институционалном плану, чак и по цијену да наиђемо, а по правилу је тако, кад год уђете у неку велику реформу, на отпор. Дакле, без обзира на отпоре мораћемо да мијењамо друштво и ми смо спреми у Републици Српској да мијењамо друштво и да се захвалимо за све оне привредне субјекте, представнике бизниса који је стајали читав низ година на услузи, да тако кажем, институцијама да бисмо ушли у једну нову фазу развоја.

Хвала лијело и желим вам успјешан рад!

• 

• 

Govor predsjednice Republike Srpske na otvaranju „Jahorina ekonomski forum“ pod nazivom „Ekonomija novog doba – inovacije, digitalizacija i komunikacione tehnologije kao baza ekonomskog razvoja“

Govor predsjednice Republike Srpske Željke Cvijanović na otvaranju „Jahorina ekonomski forum“ pod nazivom „Ekonomija novog doba – inovacije, digitalizacija i komunikacione tehnologije kao baza ekonomskog razvoja“ Poštovana predsjednice Vlade Srbije, predsjedniče Vlade Republike Srpske, predsjedniče Federacije BiH, uvaženi ministri, poslanici i predstavnici lokalnih vlasti, ministri i u Vladi Republike Srpske, Srbije, Federacije, svi okupljeni predstavnici biznisa, predstavnici onih naših nastojanja da idemo u korak sa onim što nam budućnost nameće, zato smo se i okupili danas ovdje. Zahvalnost organizatoru na očito još jednom uspješno organizovanom forumu, koji nas okuplja ovdje i sa kojeg uvijek iznjedrimo neke nove ideje. Evo podsjetili smo se kako smo došli do novog ministarstva. Svi ćemo se složiti da živimo u doba koje se uveliko razlikuje od vremena koje je iza nas. I to je logično,  u tome nema ničeg neobičnog jer u svakom novom razdoblju globalno društvo je ulazilo u nove faze razvoja. Međutim, ipak promjene su toliko značajne i upečatljive da prosto nalažu da razmislimo na koji način možemo ići u korak sa tim promjenama da bismo znali na koji način ćemo se kretati na privrednom, socijalnom, adminsitrativnom, pa bezbjednosnom i svakom drugom planu. Prije nekoliko dana pročitala sam fascinantnu projekciju da će se u svijetu desiti više promjena u narednih deset godina, nego u prethodnih 250 godina. Ovo obećava ali i zabrinjava. Jeste fascinantno, ali jeste i zasrašujuće. Zahvaljujući tehnološkim inovacijama naša budućnost izgledaće bitno drugačije od svega na šta smo navikli, a četvrta industrijska revolucija iz korijena će promijeniti svijet kakav poznajemo. Kičma industrije 4.0 su tehnologije koje spajaju fizičke, digitalne i biološke sfere. Nove tehnologije objedinjuju praktično sve na planeti u funkcionalne mreže i omogućavaju vidove komunikacije koji su donedavno bili nezamislivi. U svijetu danas bujaju potpuno nove oblasti ekonomije zasnovane na vještačkoj inteligenciji, internetu stvari, novim materijalima, robotici, autonomnim vozilima, 3-D štampi, pohranjivanju energije i podataka, nanotehnologijama itd. Većina nekadašnjih industrijskih grana danas su prosto prevaziđene. Digitalna ekonomija pruža neslućene mogućnosti za razvoj novih privrednih grana i značajan ekonomski rast. Prema određenim procjenama,  ukupna vrijednost svjetske digitalne ekonomije bilježiće ogroman skok u narednom periodu, da ćemo se morati i mi sami prilagoditi. Mada smo mi mali region, to upućuje da se u digitalnoj ekonomiji krije ogroman potencijal i za naš razvoj. Najbolji način za razvoj privrede i povećanje stope zaposlenosti jeste proboj na inostrana tržišta, a osnovni preduslov za to je stvaranje inovativnih i kvalitetnih proizvoda. Privatne kompanije i javni sektor koji ne integrišu inovacije u proizvodne i rukovodeće procese, i ne podstiču inovativnu kulturu neophodnu za unapređenje postojećih i stvaranje novih proizvoda i usluga teško mogu opstati na tržištu i opravdati sopstvenu svrhu. Uspjeh organizacija u budućnosti određivaće njihova sposobnost da svijet sagledaju drugačijim očima i da to pretoče u komparativnu prednost. Svima nam je jasno da je savremeno znanje ključ uspjeha u 21. vijeku. Međutim, iako posjedujemo kreativni potencijal naša cijela regija daleko zaostaje za zemljama Evropske unije u inovativnom smislu. To najbolje ilustruje podatak da je u 2017. godini u 15 „starih“ članica EU bilo registrovano ili je bilo u procesu registracije skoro 68.000 patenata, odnosno svega 13 u svim zemljama zapadnog Balkana. Da bismo uhvatili priključak treba nam dovoljno školovanih stručnjaka u potpuno novim oblastima. Čak 65% današnjih prvačića će za 20 godina raditi na poslovima koji danas uopšte ne postoje! Zato je nužno napraviti veliki zaokret u oblasti obrazovanja kako bi mlade ljude pripremili za sticanje vještina koje će ih učiniti konkurentnim na tržištu. Zato je glavno pitanje kako ćemo preskočiti postojeći tehnološki jaz i stvoriti optimalni poslovni ambijent za naš društveni i ekonomski razvoj.  U tom vidim i svrhu našeg današnjeg okupljanja, kako bismo otvorili određene teme i dali moguće odgovore. Prema Izvještaju o globalnoj konkurenosti 4.0 Svjetskog ekonomskog foruma koji obuhvata 140 zemalja, Bosna i Hercegovina nalazi se na 91 poziciji. Nažalost, od 12 stubova koje prati Izvještaj, upravo u oblasti sposobnosti inoviranja ostvaruje najslabiji rezultat i nalazi se na lošoj 114 poziciji. Posebno zabrinjava podatak da je BiH tek na 131 mjestu prema sposobnosti saradnje više aktera, odnosno sposobnosti privrede i inovatora da ostvare potrebnu saradnju. Zato treba razmišljati pragmatično i stvarati rješenja koja će nam svima biti od koristi. Da bismo išli u susret ovim izazovima, u Republici Srpskoj smo formirali, kao što se čuli, novo Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo kao mehanizam koji će povezati potrebe društva sa naučnom i akademskom zajednicom, te uvesti alate za razvoj digitalne ekonomije. Preko ovog ministrastva Vlada Republike Srpske će već od ove godine realizovati sedam ambicioznih projekata vrijednosti od preko 6,6 miliona KM od kojih se dva odnose na naučnotehnološki razvoj i pet na oblast digitalizacije. Uskoro ćemo pokrenuti pilot-program „Sinergija“ kroz koji ćemo sufinansirati konzorcijume koje čine  timovi istraživača i poslovnih subjekata. Želimo da podstaknemo saradnju naučnika sa poslovnim sektorom od čega svi mogu da imaju koristi. Da bismo pripremili mlade ljude za zahtjeve budućeg tržišta rada pokrenuli smo i pilot – program dokvalifikacije visokoobrazovanih nezaposlenih lica za tražena zanimanja na tržištu rada, u oblasti informacionih tehnologija. Dakle oni koji pripadaju onim zanimanjima koji predstavljaju definitivno neproduktivni višak, za njih smo našli jedno od ovakvih rješenja. Pored toga, planiramo da uspostavimo mrežu STEM centara širom Republike Srpke da bi mladi usvajali korisna znanja kako bi kasnije lakše upisali tehničke fakultete i dolazili do posla. Osnovni preduslov digitalne ekonomije jeste kvalitetan internet za što bolju globalnu povezanost zato će Vlada preko resornog ministarstva  finansirati projekat pokrivanja regionalnih centara u Republici Srpskoj besplatnim bežičnim internetom, kao i projekat kojim se olakšava procedura upisa djeteta u matičnu knjigu rođenih. Među usvojenim projektima je „eSanduče” s ciljem da svaki građanin i poslovni subjekat u Republici Srpskoj može kreirati sopstveno, jedinstveno „poštansko sanduče” za komunikaciju sa sistemom eUprave. Tu je i projekat koji podrazumijeva kreiranje aplikativnog softvera za sistem objedinjene naplate (SON), koji će omogućiti brz i efikasan proces objedinjenog obračuna i naplate komunalnih proizvoda i usluga: komunalna naknada, utrošak vode, gradska čistoća i ostale gradske naknade. Međutim, mislim da treba otići i korak dalje i ne čekati da nam promjene zakucaju na vrata. Zato bi bilo korisno da postoji operativno tijelo sastavljeno od mladih, školovanih i dinamičnih ljudi koji mogu povezati domaće preduzetnike sa inostranim fondovima. Novac postoji, ali je potrebno pronaći način da se privuče i da se taj novac privuče. Jedan od tih načina jeste promocija poslovnih modela koji će biti zanimljivi investitorima iz inostranstva. Treba sistemski podsticati mlade da pokreću mala preduzeća koja će razvijati inovativna rješenja. Odličan primjer podrške start-up firmama je Inovacioni centar Banja Luka koji može poslužiti kao rasadnik za slične poduhvate u drugim sredinama. Ipak, čak ni najmoderniji programi ponekad nisu garancija uspjeha. Nova industrijska revolucija postavlja i nove zahtjeve, novo razmišljanje, nove vještine i novi pristup razvoju. Problemi koji nam danas izgledaju nerješivo, uskoro bi mogli postati nešto što ćemo podrazumijevati poput mobilnih telefona. Možemo, međutim, pretpostaviti da će inovacije koje mijenjaju svijet postati dostupne za mnogo kraći period nego ranije. Zato ćemo, figurativno govoreći, morati naučiti da preskačemo po nekoliko stepenica umjesto da se penjemo stepenicu po stepenicu. Industrija 4.0 ima potencijal da poboljša kvalitet života i poveća ekonomski rast cijelog našeg regiona, tehnološke inovacije će povećati produktivnost i efikasnost cijelih sistema, smanjiti troškove usluga i trgovine, otvoriti nove oblasti privrede. Međutim, to će se desiti samo u zemljama koji na vrijeme shvate važnost transformacija. Svi ostali ostaće zarobljeni u starim navikama i rutinama, a time uskraćeni za  konkurentnost, privredni rast i razvoj. Privreda zasnovana na privrednim granama koje donose sitne profite društvo dugoročno gura u siromaštvo. Potrebno je izabrati najvažnije oblasti u koje treba ciljano ulagati, što je traumatičan, ali nužan korak. Naše Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo koordinisaće izradu Strategije pametne specijalizacije koja će identifikovati maksimalno pet oblasti koje će biti pokretač razvoja Republike Srpske u budućnosti. Za sada razmatramo oblasti proizvodnje hrane, energetiku, metaloprerađivački sektor i kreativnu industriju, uz informaciono-komunikacione tehnologije koje su horizontalno integrisane u svim sektorima. Moramo korigovati naš odnos prema razvoju i u tom smislu svi moramo da se prilagođavamo. Obrazovni sektor mora inovirati svoj pristup. Poslovni sektor mora pratiti trendove koji su često zahtjevaju korjenite promjene. Javna administracija i regulatorne agencije moraju blisko sarađivati sa različitim sektorima kako bi pravovremeno razumjeli promjene i pravile podsticajan institucionalni okvir i ambijent za razvoj. Ukratko, naš zajednički zadatak je da u narednom periodu mudro gradimo sistem podrške preduzetništvu kroz primjenu inovacija svjetskog kvaliteta koje će moći da se komercijalizuju u našoj privredi, ali i da se pojavi kao partner inostranoj privredi. Ovaj forum odlična je prilika da se suočimo sa teškim pitanjima za budućnost svih nas i cijelog regiona, da razmjenimo primjere dobre prakse i da uputimo jedni druge u ono što jeste važno, a možda smo propustili da to vidimo, da  jedni drugima pomognemo u krajnjem slučaju u tom procesu prilagođavanja. Republika Srpska je otvorena za sve vrste kvalitetnih inicijativa. Vjerujući da će i ovaj forum dati odgovore na određene dileme i izazove, želim svim učesnicima poželjeti srećan i uspješan rad i zahvaliti svima onima koji su dali svoj doprinos u razradi ovih važnih tema. Još jednu stvar da naglasim na kraju, slušajući danas u uvodnom izlaganju o dronovima koji rade određene poslove, robotima koji rade određene poslove, naravno, čovjek ne može da se ne zapita, a šta sa ljudima? Šta sa ljudima koji će time izgubiti poslove koje će preuzeti neke mašine i neki uređaji? Pa školovati ih na pravi način za ona zanimanja koja će im davati zaposlenje, a ne za ona koja su prevaziđena. Kako god i sa koje god strane krenemo doći ćemo da sistema obrazovanja, zato što je on ključ za promjene koje moramo proizvesti na institucionalnom planu, čak i po cijenu da naiđemo, a po pravilu je tako, kad god uđete u neku veliku reformu, na otpor. Dakle, bez obzira na otpore moraćemo da mijenjamo društvo i mi smo spremi u Republici Srpskoj da mijenjamo društvo i da se zahvalimo za sve one privredne subjekte, predstavnike biznisa koji je stajali čitav niz godina na usluzi, da tako kažem, institucijama da bismo ušli u jednu novu fazu razvoja. Hvala lijelo i želim vam uspješan rad!

• 

•