Говор предсједнице Републике Српске на централној комеморативној свечаности на острву Видо поводом обиљежавања 105 година од искрцавања српске војске

Говор предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић на централној комеморативној свечаности на острву Видо поводом обиљежавања 105 година од искрцавања српске војске:

Поштовани,

Није лако говорити на овом мјесту. Мјесту ужасног страдања, неизрециве туге и патње, али и мјесту спаса, вјере и наде. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода у историји српског народа. Историја људског рода не памти сличан догађај, као онај са краја 1915. и почетка 1916. године, када је читава једна држава, њена војска, краљ, парламент, влада и народ, напустила своју територију и кренула у егзил.

Тај страдалнички пут, преко врлетних, ледених и непријатељски настројених албанских планина, бројним знаним и незнаним путницима биће посљедња станица. Али док је сурова зима узимала свој данак, ледила кост и кожу које су преостале од изгладњелих тијела, у срцима промрзлих људи горјела је спасоносна вјера и нада да ће и након најцрњег мрака кроз који су тих дана пролазили, на крају ипак засијати сунце које ће им освијетлити пут назад, ка отаџбини. О томе дивно свједоче стихови великог Бранислава Нушића који је, опраштајући се са Србијом, записао:

„Не праштамо се ми са покојником, праштамо се са оним који ће живјети, који мора живјети, и који ће са чежњом и болом очекивати да му се опет у загрљај вратимо.“

Након албанске голготе, патње, смрзавања, глади, избјегли Срби уточиште проналазе на Крфу, насеобини спаса и једном од најљепших медитеранских острва. На Бадњи дан, 6. јануара 1916. године, у крфску луку Гувију упловио је први савезнички брод са Србима. До краја фебруара, на Крф се искрцало више од 150 хиљада људи, што је увелико превазилазило број житеља самог града, али и цијелог острва.

Међу доспјелим путницима било је безнадежно болесних и до крајњих граница исцрпљених људи. Довозили су их овдје, на острво Видо, гдје трагедија српског народа достиже свој врхунац. Више од шест хиљада људи је страдало, тако близу недостижног спаса. Многи од њих завршили су у дубинама Јонског мора, а њихову трагичну судбину опјевао је Милутин Бојић у својој чувеној „Плавој гробници“ која је постала синоним за страдање српског народа на острву Видо.

Искрцавање нашег народа на Крф и пријатељски однос локалног становништва према избјеглим Србима дубоко се урезао у наше историјско памћење, због којег ће ово дивно острво заувијек имати посебно мјесто у уџбеницима, али и срцима свих Срба ма гдје живјели.

Часни српски војници и избјегли народ знали су да цијене гостопримство. Мјештани и савезнички официри били су задивљени њиховом дисциплином. Упркос безнађу, за све вријеме боравка ниједна крађа, нити било каква штета није причињена локалном становништву. Крфљани су говорили да су српски војници, за разлику од бројних других који су на острво долазили са намјером да трајно остану, са нестрпљењем чекали повратак у отаџбину и да су загледани преко мора пјевали:

„Тамо далеко, далеко од мора,

Тамо је село моје, тамо је Србија“

Поред православне вјере, историјске и географске блискости, крфска епопеја додатно је ојачала нераскидиве везе и братство српског и грчког народа које траје вијековима.

Велики број Срба који су уточиште пронашли на овом острву долазили су из Подриња, Крајине, Херцеговине, Посавине и других подручја данашње Републике Српске. И колико год да смо загледани у будућност, никада не смијемо да заборавимо нашу прошлост, наше хероје, али и пријатеље који су били ту онда када нам је било најтеже.

На тим темељима желимо да развијамо сарадњу и јачамо институционалне, економске и културне везе Републике Српске и Грчке. Том циљу служи и о том опредјељењу свједочи и једно од укупно осам Представништава Републике Српске, које се налази у Солуну.

Поносна сам што и овај значајан историјски догађај, као и многе друге, обиљежавамо заједно са институцијама Србије. Захвалност предсједницима Вучићу и Додику који су установили ову праксу, која најбоље свједочи о никада бољој и никада успјешнијој сарадњи Републике Српске и Србије.

Крф је саставни дио наше историје и националног идентитета. Да није било Крфа, несебичне помоћи и пријатељства грчког народа, али и осталих савезника, тешко би било замислити оне величанствене сцене пробоја Солунског фронта и васкрслу српску војску која јуриша ка коначном ослобођењу отаџбине.

Због тога вјечна захвалност Крфљанима и братском грчком народу. Вјечна слава храбрим и неустрашивим српским војницима који овдје почивају, као и свима онима који су дали своје животе за слободу нашег народа.

Хвала!