Туризам

Путниче намјерниче, драги пријатељу,

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине смјестила се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује сјеверним дијеловима.

turizam_1

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча као и предјели херцеговачког краса прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре засигурно најбистријих ријека на читавом Блакану, богати су сваковрсном рибом.

Историја је на овим просторима још од римског доба, словенског насељавања па све до градитељског, али на жалост и рушилачког 20. вијека оставила бројне културно-историјске споменике и трагове богатог духовног наслијеђа народа који је живио и опстао на овој саставници и раскрсници култура и цивилизација, што је Балкан као колијевка Европе одувијек био.

Путниче намјерниче, када дођеш у Републику Српску не дозволи да те путеви одведу од планина. Запамти, оне су срце ове земље. Једна овдашња народна пјесма казује: “Шуме, шуме, велика вам хвала!”

И заиста: Захваљивало се шуми и планини јер се у њих вијековима човјек ових крајева склањао од непријатеља, а у данашњем времену њима се поноси због њихове раскошне љепоте, у свијету познате.

turizam_2

Ко то још није чуо за зимску љепотицу Јахорину на којој су се 1984. године одржала олимпијска такмичења на незаборавној 14. зимској олимпијади.

Да ли си и ти, путниче намјерниче, пожелио да одсједнеш у раскошном хотелу “Бистрица”, смјештеном на самом врху Јахорине па да се у зимском (и љетњем) планинском амбијенту, окупаш у њеном базену.

У срцу Крајине прострла се планина Козара. Оивичена је модром ријеком Уном, бисером Крајине, водом Саном, пространом Савом и брзим Врбасом.

Козара је питома планина, богата сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, што све чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Блакана.

На врху планине подигнут је раскошни меморијални споменик “Мраковица” на истоименоме вису у спомен на прошлоратна страдања у чијем подножју се простиру црногоричне шуме које смјењују бјелогоричне, а ове опет пашњаци испресјецани богатим изворима и све тако до подножја гдје се смјестило плодно Поткозарје, воћарски крај.

Република Српска баштини јединствен национални парк у Европи, Нацонални парк “Сутјеска”. Да ли ти је познато, путниче намјерниче, да је Европа, та колијевка цивилизације, некада давно била прашума. Највећи остаци те прашуме сачували су се управо у прашуми Перућици, хиљадугодишњој прашуми чија је површина 1.291 хектар. Иначе, Национални парк добио је име, по ријеци Сутјесци. Ова планинска ријека је правила свој ток кроз масив планина Зеленгоре (2.014 м), Лелије, Маглића, Волујка.

Тјентиште је мјесто на обали Сутјеске, са истоименим мотелом, спортско-рекреативним центром, вјештачким језером, те га због његове љепоте никако не би требало заобићи.

Путниче, ти можда ниси чуо за ријеку Тару, али си сигурно чуо за кањон Таре. Та, ко још не зна за кањон чија је дубина 1.300 м, који је први у Европи, а други у свијету, одмах послије кањона Колорадо. У томе усјеку ток је направила ријека Тара, пребогата сваковрсном ријечном рибом, младицом, липљеном, пастрмком, “златицом”.

За оне храбре, жељне авантуре у аутентичном суровом амбијенту чисте природе приређују се сплаварења кроз чувене букове, тијесне усјеке, оивичене опасним каменитим литицама планине Дурмитор.turizam_3

 

Зато, нађеш ли се на само граници између СРЈ и БиХ, приближније Републике Српске, између Брштанице и Шћепан-Поља, не пропусти једнодневно или вишедневно сплаварење које ће ти остати у сјећању за цијели живот. Само храбро!

У свом том природном преобиљу, настајала су села и градови, почесто на обалама ријека или у плодним котлинама, али исто тако и у планинским висовима.

Највећи град Републике Српске, њено административно сједиште, јак привредни и универзитетски центар, је Бања Лука, смјештена на ријеци Врбас, а препознатљива по својим стољетним дрворедима.

У долини Сане у Сред питомог Поткозарја смјестио се Приједор. Крене ли се од Бања Луке на исток пролази се кроз Добој, саобраћајно чвориште са добром индустријском базом, да би преко Брчког стигли у Бијељину, привредни, а нарочито пољопривредни центар Семберије. На југ Републике Српске пут води до Зворника смјештеног на ријеци Дрини, а потом Источног Сарајева, Фоче, па све до центра Херцеговине, Требиња.

Бардача код Српца је јединствен птичији резерват.

Издашна природа обдарила је Републику Српску свим благодетима, па и љековитим термалним водама чију су љековитост спознали још римски становници.

Извори термалних вода у данашњем времену постали су бањско-љечилишни и рекреативни центри, оплемењени најсавременијом дијагностичком и физикалном опремом.

Нађеш ли се у Бањалуци, у њеној непосредној близини смјестиле су се бање Лакташи, Слатина, Српске Топлице (некадашњи Шехер) чувене по успјешном лијечењу болести срца, крвотока, крвног притиска, методама за које је сагласност дала Свјетска здравствена организација.

На рубу града Теслића налази се позната бања “Врућица”, у чијем комплексу су хотели “Кадријал” (А категорије) те “Посавина”, “Херцеговина”, “Крајина” и “Србија”, хотели високе Б категорије.

Термоминералне воде ове бање благотворно дјелују код обољења срца, крвотока, нервног система, пробавних органа, а све уз спорт, рекреацију и активни одмор.

На рубу Вишеграда у густој боровој шуми налази се бања “Вилина Влас”. У Сребреници бања “Губер”. У Прњавору бања “Кулаши”, а у Поткозарју бања “Мљечаница”.

turizam_4

У низу дугом десет и више вијекова баштини српски народ на овим просторима православну вјеру, а са њом и своју аутохтону културу и традицију.

У тој духовној вертикали свијест народа о својим прецима тражила је од потомака да и они допишу свој траг у времену, на плану градитељства и задужбинарства.

Херцеговина, баштина св. Саве украшена је многим црквама и манастирима који представљају праве народне светиње. Знаменитошћу се издваја манастир Тврдош, раскошна грађевина из 15. вијека, сједиште епископа те манастир Добрићево (15.в.).

А шта придодати чињеници да је манастир Ловница код Шековића из чак 13. вијека и дан данас сачуван.

И тако, диљем Републике Српске: на планини Озрен је истоимени манастир (15.в.), а у Крајини манастири Гомионица, Моштаница, Липље и наравно, куриозитет у сакралном градитељству, цркве-брвнаре, вијековима сачуване од паљевина.

У Бањалуци се налази трапистички самостан чувен по сиру.

Ратови су затрли трагове многим вјерским објектима различитих религија, али не и помен који је залог да ће се једном у будућности и обновити.

У Републици Српској регистровано је преко 100 омладинских и студентских организација. Ту су разни спортски и културни савези, као и они чији је циљ едукација (информатика, страни језици и др.), заштита права дјетета, психосоцијални програми, промоција људских права, развој мировних активности и толеранције међу младима.

Омладински форум Републике Српске дјелује у 3 сектора: политички савјет младих, асоцијација омладинских невладиних организација и савјет за права и заштиту права дјетета. У свом раду прати свјетске трендове како би добио статус који му и припада. Организују се омладински кампови, фестивали, школе за обуку омладинских вођа, за ненасилно рјешавање конфликата.

Зато путниче, када ходиш нашом земљом обрати пажњу. Многи свјетски путници вијековима су је прелазили остављајући о томе богате путописне трагове.

Носиш ли са собом пријатељство и добру вољу, знај, биће ти обилато узвраћена.

Добро да си нам дошао, пријатељу!
Putniče namjerniče, dragi prijatelju,

U srcu Balkana, a na prostoru sjevera i istoka Bosne i Hercegovine smjestila se Republika Srpska.

Iako teritorijalno nevelikoj, Republici Srpskoj pripadaju bogati, ali razuđeni prirodni resursi. Oni predstavljaju njenu osobenost i veliku prednost budući da se klimatske zone protežu od mediteranske na jugu Hercegovine, do umjereno-kontinentalne koja preovlađuje sjevernim dijelovima.

turizam_1

Priroda, veliki neimar, zaista je bogato nagradila svakom ljepotom njene stanovnike koji su umjeli da vole i poštuju svoju zemlju kao nešto najsvetije. Izdvojimo li te dragulje iz prirodnog bogatstva Republike Srpske, to bi svakakako bile njene alpske planine, Zelengora, Treskavica, Jahorina, Romanija, potom Grmeč, Kozara, Ozren i mnoge druge, sa ogromnim šumskim i lovnim bogatstvom.

U njenim podnožjima prostrle su se pitome i plodne ravnice žitne Posavine i Semberije, Lijevče polja i lagano zatalasanih Potkozarja i Podgrmeča kao i predjeli hercegovačkog krasa prošaranog plodnim kraškim poljima.

Vodotoci moćnih rijeka Une, Sane, Vrbasa, Ukrine, Drine i Tare zasigurno najbistrijih rijeka na čitavom Blakanu, bogati su svakovrsnom ribom.

Istorija je na ovim prostorima još od rimskog doba, slovenskog naseljavanja pa sve do graditeljskog, ali na žalost i rušilačkog 20. vijeka ostavila brojne kulturno-istorijske spomenike i tragove bogatog duhovnog naslijeđa naroda koji je živio i opstao na ovoj sastavnici i raskrsnici kultura i civilizacija, što je Balkan kao kolijevka Evrope oduvijek bio.

Putniče namjerniče, kada dođeš u Republiku Srpsku ne dozvoli da te putevi odvedu od planina. Zapamti, one su srce ove zemlje. Jedna ovdašnja narodna pjesma kazuje: “Šume, šume, velika vam hvala!”

I zaista: Zahvaljivalo se šumi i planini jer se u njih vijekovima čovjek ovih krajeva sklanjao od neprijatelja, a u današnjem vremenu njima se ponosi zbog njihove raskošne ljepote, u svijetu poznate.

turizam_2

Ko to još nije čuo za zimsku ljepoticu Jahorinu na kojoj su se 1984. godine održala olimpijska takmičenja na nezaboravnoj 14. zimskoj olimpijadi.

Da li si i ti, putniče namjerniče, poželio da odsjedneš u raskošnom hotelu “Bistrica”, smještenom na samom vrhu Jahorine pa da se u zimskom (i ljetnjem) planinskom ambijentu, okupaš u njenom bazenu.

U srcu Krajine prostrla se planina Kozara. Oivičena je modrom rijekom Unom, biserom Krajine, vodom Sanom, prostranom Savom i brzim Vrbasom.

Kozara je pitoma planina, bogata svakovrsnom lovnom divljači: srnom, divljom svinjom, lisicom, zecom, potom fazanom, divljom patkom, jarebicom, što sve čini lovni rezervat rijedak u ovome dijelu Blakana.

Na vrhu planine podignut je raskošni memorijalni spomenik “Mrakovica” na istoimenome visu u spomen na prošloratna stradanja u čijem podnožju se prostiru crnogorične šume koje smjenjuju bjelogorične, a ove opet pašnjaci ispresjecani bogatim izvorima i sve tako do podnožja gdje se smjestilo plodno Potkozarje, voćarski kraj.

Republika Srpska baštini jedinstven nacionalni park u Evropi, Naconalni park “Sutjeska”. Da li ti je poznato, putniče namjerniče, da je Evropa, ta kolijevka civilizacije, nekada davno bila prašuma. Najveći ostaci te prašume sačuvali su se upravo u prašumi Perućici, hiljadugodišnjoj prašumi čija je površina 1.291 hektar. Inače, Nacionalni park dobio je ime, po rijeci Sutjesci. Ova planinska rijeka je pravila svoj tok kroz masiv planina Zelengore (2.014 m), Lelije, Maglića, Volujka.

Tjentište je mjesto na obali Sutjeske, sa istoimenim motelom, sportsko-rekreativnim centrom, vještačkim jezerom, te ga zbog njegove ljepote nikako ne bi trebalo zaobići.

Putniče, ti možda nisi čuo za rijeku Taru, ali si sigurno čuo za kanjon Tare. Ta, ko još ne zna za kanjon čija je dubina 1.300 m, koji je prvi u Evropi, a drugi u svijetu, odmah poslije kanjona Kolorado. U tome usjeku tok je napravila rijeka Tara, prebogata svakovrsnom riječnom ribom, mladicom, lipljenom, pastrmkom, “zlaticom”.

Za one hrabre, željne avanture u autentičnom surovom ambijentu čiste prirode priređuju se splavarenja kroz čuvene bukove, tijesne usjeke, oivičene opasnim kamenitim liticama planine Durmitor.turizam_3

 

Zato, nađeš li se na samo granici između SRJ i BiH, približnije Republike Srpske, između Brštanice i Šćepan-Polja, ne propusti jednodnevno ili višednevno splavarenje koje će ti ostati u sjećanju za cijeli život. Samo hrabro!

U svom tom prirodnom preobilju, nastajala su sela i gradovi, počesto na obalama rijeka ili u plodnim kotlinama, ali isto tako i u planinskim visovima.

Najveći grad Republike Srpske, njeno administrativno sjedište, jak privredni i univerzitetski centar, je Banja Luka, smještena na rijeci Vrbas, a prepoznatljiva po svojim stoljetnim drvoredima.

U dolini Sane u Sred pitomog Potkozarja smjestio se Prijedor. Krene li se od Banja Luke na istok prolazi se kroz Doboj, saobraćajno čvorište sa dobrom industrijskom bazom, da bi preko Brčkog stigli u Bijeljinu, privredni, a naročito poljoprivredni centar Semberije. Na jug Republike Srpske put vodi do Zvornika smještenog na rijeci Drini, a potom Istočnog Sarajeva, Foče, pa sve do centra Hercegovine, Trebinja.

Bardača kod Srpca je jedinstven ptičiji rezervat.

Izdašna priroda obdarila je Republiku Srpsku svim blagodetima, pa i ljekovitim termalnim vodama čiju su ljekovitost spoznali još rimski stanovnici.

Izvori termalnih voda u današnjem vremenu postali su banjsko-lječilišni i rekreativni centri, oplemenjeni najsavremenijom dijagnostičkom i fizikalnom opremom.

Nađeš li se u Banjaluci, u njenoj neposrednoj blizini smjestile su se banje Laktaši, Slatina, Srpske Toplice (nekadašnji Šeher) čuvene po uspješnom liječenju bolesti srca, krvotoka, krvnog pritiska, metodama za koje je saglasnost dala Svjetska zdravstvena organizacija.

Na rubu grada Teslića nalazi se poznata banja “Vrućica”, u čijem kompleksu su hoteli “Kadrijal” (A kategorije) te “Posavina”, “Hercegovina”, “Krajina” i “Srbija”, hoteli visoke B kategorije.

Termomineralne vode ove banje blagotvorno djeluju kod oboljenja srca, krvotoka, nervnog sistema, probavnih organa, a sve uz sport, rekreaciju i aktivni odmor.

Na rubu Višegrada u gustoj borovoj šumi nalazi se banja “Vilina Vlas”. U Srebrenici banja “Guber”. U Prnjavoru banja “Kulaši”, a u Potkozarju banja “Mlječanica”.

turizam_4

U nizu dugom deset i više vijekova baštini srpski narod na ovim prostorima pravoslavnu vjeru, a sa njom i svoju autohtonu kulturu i tradiciju.

U toj duhovnoj vertikali svijest naroda o svojim precima tražila je od potomaka da i oni dopišu svoj trag u vremenu, na planu graditeljstva i zadužbinarstva.

Hercegovina, baština sv. Save ukrašena je mnogim crkvama i manastirima koji predstavljaju prave narodne svetinje. Znamenitošću se izdvaja manastir Tvrdoš, raskošna građevina iz 15. vijeka, sjedište episkopa te manastir Dobrićevo (15.v.).

A šta pridodati činjenici da je manastir Lovnica kod Šekovića iz čak 13. vijeka i dan danas sačuvan.

I tako, diljem Republike Srpske: na planini Ozren je istoimeni manastir (15.v.), a u Krajini manastiri Gomionica, Moštanica, Liplje i naravno, kuriozitet u sakralnom graditeljstvu, crkve-brvnare, vijekovima sačuvane od paljevina.

U Banjaluci se nalazi trapistički samostan čuven po siru.

Ratovi su zatrli tragove mnogim vjerskim objektima različitih religija, ali ne i pomen koji je zalog da će se jednom u budućnosti i obnoviti.

U Republici Srpskoj registrovano je preko 100 omladinskih i studentskih organizacija. Tu su razni sportski i kulturni savezi, kao i oni čiji je cilj edukacija (informatika, strani jezici i dr.), zaštita prava djeteta, psihosocijalni programi, promocija ljudskih prava, razvoj mirovnih aktivnosti i tolerancije među mladima.

Omladinski forum Republike Srpske djeluje u 3 sektora: politički savjet mladih, asocijacija omladinskih nevladinih organizacija i savjet za prava i zaštitu prava djeteta. U svom radu prati svjetske trendove kako bi dobio status koji mu i pripada. Organizuju se omladinski kampovi, festivali, škole za obuku omladinskih vođa, za nenasilno rješavanje konflikata.

Zato putniče, kada hodiš našom zemljom obrati pažnju. Mnogi svjetski putnici vijekovima su je prelazili ostavljajući o tome bogate putopisne tragove.

Nosiš li sa sobom prijateljstvo i dobru volju, znaj, biće ti obilato uzvraćena.

Dobro da si nam došao, prijatelju!Путниче намјерниче, драги пријатељу,

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине смјестила се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује сјеверним дијеловима.

turizam_1

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча као и предјели херцеговачког краса прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре засигурно најбистријих ријека на читавом Блакану, богати су сваковрсном рибом.

Историја је на овим просторима још од римског доба, словенског насељавања па све до градитељског, али на жалост и рушилачког 20. вијека оставила бројне културно-историјске споменике и трагове богатог духовног наслијеђа народа који је живио и опстао на овој саставници и раскрсници култура и цивилизација, што је Балкан као колијевка Европе одувијек био.

Путниче намјерниче, када дођеш у Републику Српску не дозволи да те путеви одведу од планина. Запамти, оне су срце ове земље. Једна овдашња народна пјесма казује: “Шуме, шуме, велика вам хвала!”

И заиста: Захваљивало се шуми и планини јер се у њих вијековима човјек ових крајева склањао од непријатеља, а у данашњем времену њима се поноси због њихове раскошне љепоте, у свијету познате.

turizam_2

Ко то још није чуо за зимску љепотицу Јахорину на којој су се 1984. године одржала олимпијска такмичења на незаборавној 14. зимској олимпијади.

Да ли си и ти, путниче намјерниче, пожелио да одсједнеш у раскошном хотелу “Бистрица”, смјештеном на самом врху Јахорине па да се у зимском (и љетњем) планинском амбијенту, окупаш у њеном базену.

У срцу Крајине прострла се планина Козара. Оивичена је модром ријеком Уном, бисером Крајине, водом Саном, пространом Савом и брзим Врбасом.

Козара је питома планина, богата сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, што све чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Блакана.

На врху планине подигнут је раскошни меморијални споменик “Мраковица” на истоименоме вису у спомен на прошлоратна страдања у чијем подножју се простиру црногоричне шуме које смјењују бјелогоричне, а ове опет пашњаци испресјецани богатим изворима и све тако до подножја гдје се смјестило плодно Поткозарје, воћарски крај.

Република Српска баштини јединствен национални парк у Европи, Нацонални парк “Сутјеска”. Да ли ти је познато, путниче намјерниче, да је Европа, та колијевка цивилизације, некада давно била прашума. Највећи остаци те прашуме сачували су се управо у прашуми Перућици, хиљадугодишњој прашуми чија је површина 1.291 хектар. Иначе, Национални парк добио је име, по ријеци Сутјесци. Ова планинска ријека је правила свој ток кроз масив планина Зеленгоре (2.014 м), Лелије, Маглића, Волујка.

Тјентиште је мјесто на обали Сутјеске, са истоименим мотелом, спортско-рекреативним центром, вјештачким језером, те га због његове љепоте никако не би требало заобићи.

Путниче, ти можда ниси чуо за ријеку Тару, али си сигурно чуо за кањон Таре. Та, ко још не зна за кањон чија је дубина 1.300 м, који је први у Европи, а други у свијету, одмах послије кањона Колорадо. У томе усјеку ток је направила ријека Тара, пребогата сваковрсном ријечном рибом, младицом, липљеном, пастрмком, “златицом”.

За оне храбре, жељне авантуре у аутентичном суровом амбијенту чисте природе приређују се сплаварења кроз чувене букове, тијесне усјеке, оивичене опасним каменитим литицама планине Дурмитор.turizam_3

 

Зато, нађеш ли се на само граници између СРЈ и БиХ, приближније Републике Српске, између Брштанице и Шћепан-Поља, не пропусти једнодневно или вишедневно сплаварење које ће ти остати у сјећању за цијели живот. Само храбро!

У свом том природном преобиљу, настајала су села и градови, почесто на обалама ријека или у плодним котлинама, али исто тако и у планинским висовима.

Највећи град Републике Српске, њено административно сједиште, јак привредни и универзитетски центар, је Бања Лука, смјештена на ријеци Врбас, а препознатљива по својим стољетним дрворедима.

У долини Сане у Сред питомог Поткозарја смјестио се Приједор. Крене ли се од Бања Луке на исток пролази се кроз Добој, саобраћајно чвориште са добром индустријском базом, да би преко Брчког стигли у Бијељину, привредни, а нарочито пољопривредни центар Семберије. На југ Републике Српске пут води до Зворника смјештеног на ријеци Дрини, а потом Источног Сарајева, Фоче, па све до центра Херцеговине, Требиња.

Бардача код Српца је јединствен птичији резерват.

Издашна природа обдарила је Републику Српску свим благодетима, па и љековитим термалним водама чију су љековитост спознали још римски становници.

Извори термалних вода у данашњем времену постали су бањско-љечилишни и рекреативни центри, оплемењени најсавременијом дијагностичком и физикалном опремом.

Нађеш ли се у Бањалуци, у њеној непосредној близини смјестиле су се бање Лакташи, Слатина, Српске Топлице (некадашњи Шехер) чувене по успјешном лијечењу болести срца, крвотока, крвног притиска, методама за које је сагласност дала Свјетска здравствена организација.

На рубу града Теслића налази се позната бања “Врућица”, у чијем комплексу су хотели “Кадријал” (А категорије) те “Посавина”, “Херцеговина”, “Крајина” и “Србија”, хотели високе Б категорије.

Термоминералне воде ове бање благотворно дјелују код обољења срца, крвотока, нервног система, пробавних органа, а све уз спорт, рекреацију и активни одмор.

На рубу Вишеграда у густој боровој шуми налази се бања “Вилина Влас”. У Сребреници бања “Губер”. У Прњавору бања “Кулаши”, а у Поткозарју бања “Мљечаница”.

turizam_4

У низу дугом десет и више вијекова баштини српски народ на овим просторима православну вјеру, а са њом и своју аутохтону културу и традицију.

У тој духовној вертикали свијест народа о својим прецима тражила је од потомака да и они допишу свој траг у времену, на плану градитељства и задужбинарства.

Херцеговина, баштина св. Саве украшена је многим црквама и манастирима који представљају праве народне светиње. Знаменитошћу се издваја манастир Тврдош, раскошна грађевина из 15. вијека, сједиште епископа те манастир Добрићево (15.в.).

А шта придодати чињеници да је манастир Ловница код Шековића из чак 13. вијека и дан данас сачуван.

И тако, диљем Републике Српске: на планини Озрен је истоимени манастир (15.в.), а у Крајини манастири Гомионица, Моштаница, Липље и наравно, куриозитет у сакралном градитељству, цркве-брвнаре, вијековима сачуване од паљевина.

У Бањалуци се налази трапистички самостан чувен по сиру.

Ратови су затрли трагове многим вјерским објектима различитих религија, али не и помен који је залог да ће се једном у будућности и обновити.

У Републици Српској регистровано је преко 100 омладинских и студентских организација. Ту су разни спортски и културни савези, као и они чији је циљ едукација (информатика, страни језици и др.), заштита права дјетета, психосоцијални програми, промоција људских права, развој мировних активности и толеранције међу младима.

Омладински форум Републике Српске дјелује у 3 сектора: политички савјет младих, асоцијација омладинских невладиних организација и савјет за права и заштиту права дјетета. У свом раду прати свјетске трендове како би добио статус који му и припада. Организују се омладински кампови, фестивали, школе за обуку омладинских вођа, за ненасилно рјешавање конфликата.

Зато путниче, када ходиш нашом земљом обрати пажњу. Многи свјетски путници вијековима су је прелазили остављајући о томе богате путописне трагове.

Носиш ли са собом пријатељство и добру вољу, знај, биће ти обилато узвраћена.

Добро да си нам дошао, пријатељу!