Природни потенцијали

Током разматрања положаја и природно-географских одлика, већ су поменути неки потенцијали важни за економски и укупан развој Републике Српске. Природни потенцијали су свакако један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју Републике Српске и њеном економско-географском обликовању. У том смислу у најважније природне потенцијале спадају:

• Пољопривредно земљиште,
• Шумски комплекси,
• Хидро-климатски услови, те
• Рудни и минерални ресурси.

Prirodni potencijali Republike Srpske
Пољопривредно земљиште као један од стратешких потенцијала представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је врло различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.

Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по ставновнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, те пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним кориштењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктуирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућноси производње значајних вишкова за тржиште.

Шумски комплекс је одувјек престављао национално богатство и један од основних потренцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100000 hа, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и врло изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан пристп у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумски простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.

Хидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се испреплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских тимова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.

Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површине, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољјно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1340 МW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.

Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3000 м, са температуром између 80° и 150°Ц. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Блас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требала да услиједи тек у догледно вријеме.

Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина могуће их је груписати на енергетске сировине:

мрки угаљ и лигнит – Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина,

метално минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка) – Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић Града, Љубиње и Сребреница,

неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен) – лежишта и локалитети експлоатације су просторно врло раширена.
Tokom razmatranja položaja i prirodno-geografskih odlika, već su pomenuti neki potencijali važni za ekonomski i ukupan razvoj Republike Srpske. Prirodni potencijali su svakako jedan od ključnih faktora u sadašnjem i budućem razvoju Republike Srpske i njenom ekonomsko-geografskom oblikovanju. U tom smislu u najvažnije prirodne potencijale spadaju:

• Poljoprivredno zemljište,
• Šumski kompleksi,
• Hidro-klimatski uslovi, te
• Rudni i mineralni resursi.

Prirodni potencijali Republike Srpske
Poljoprivredno zemljište kao jedan od strateških potencijala predstavlja izuzetno relevantan resurs i u Republici Srpskoj mu pripada primarno mjesto među prirodnim potencijalima njenog razvoja. Njegova zastupljenost u odnosu na nepoljoprivredna zemljišta i strukturna iskorišćenost je vrlo različita. Te razlike su rezultat pripadnosti pojedinih poljoprivrednih površina različitim morfološkim cjelinama.

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u Republici Srpskoj iznosi 1.250.000 hektara, što u odnosu na broj stanovništva približno čini jedan hektar po stavnovniku, a to je iznad svetskog prosjeka. Prema tome, poljoprivrednog zemljišta u Republici Srpskoj ima dovoljno, a postoje i realne mogućnosti dobijanja i novih površina. Prema kategorijama iskorišćenosti, najveće površine pripadaju oranicama i baštama, te pašnjacima, livadama, voćnjacima i najmanje ribnjacima. Racionalnim korištenjem ovog strateški važnog potencijala uz primjenu savremenih agrotehničkih mjera i unutrašnjim prestruktuiranjem proizvodnje, stvaraju se uslovi ne samo podmirivanja sopstvenih potreba, već i mogućnosi proizvodnje značajnih viškova za tržište.

Šumski kompleks je oduvjek prestavljao nacionalno bogatstvo i jedan od osnovnih potrencijala sadašnjeg i budućeg privrednog razvoja Republike Srpske. Prema apsolutnoj šumovitosti (100000 ha, ili 44% ukupne površine) i ukupnim zalihama u neto prirastu drvne mase, Republika Srpska zauzima značajno mjesto u Evropi. Prema tome, prostor Republike Srpske je bogat šumama, ali one nisu i najboljeg kvaliteta. Lošem kvalitetu treba dodati i vrlo izraženu društvenu (državnu) nebrigu i neracionalan pristp u iskorištavanju ovog važnog resursa. U proteklom periodu veliki šumski prostori su devastirani i pretvoreni u šikare i goleti. Zato je neophodno mijenjati dosadašnji način eksploatacije i gazdovanja u oblastima šumarstva. Izuzetna vrijednost šumskih prostora sadržana je i u značaju njegovog ekosistema što samo dodatno utiče na zahtjev što brže promjene odnosa države prema šumskom resursu.

Hidro-klimatski uslovi imaju značajnu i višestruku ulogu u valorizaciji privrednog i ukupnog razvoja Republike Srpske. Klimatske odlike su rezultat različitih geografskih faktora koji se isprepliću na geoprostoru Republike Srpske. To je uslovilo postojanje različitih klimatskih timova i njenih varijanti, kao što su: umjerenokontinentalna, kontinentalna, planinska, župska i izmijenjene mediteranske. Takva raznolikost klimatskih uslova u osnovi nudi različite povoljnosti za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju (žitarice, voće, povrće, industrijsko bilje itd). U cjelini posmatrano, klimatski uslovi su dosta povoljni, a određene nepovoljne klimatske pojave je moguće nadoknaditi intervencijom čovjeka.

Svojim elementima klima značajno utiče na hidrološke prilike Republike Srpske. Njihov značaj se posebno ogleda u hidroenergetskom agrarnom i turističkom pogledu. Riječni potencijali nude velike mogućnosti u proizvodnji hidroenergije, navodnjavanju obradivih površine, te u razvoju turizma i mogućnostima plovidbe, što do sada nije dovoljjno iskorišćeno. Okosnicu hidropotencijala čine rijeke Drina, Trebišnjica i Vrbas sa već postojećim hidrocentralama. Pored četiri hidrocentrale, energetski infrastrukturni sistem Republike Srpske čine još dvije termocentrale i šest malih industrijskih termoelektrana sa ukupnom instalisanom snagom od oko 1340 MW, što je nedovoljno za potrebe privrede i stanovništva.

Posebno vrijedan hidrološki potencijal predstavljaju termalne i termalno mineralne vode. Brojna istraživanja su pokazala znatna bogatstva, a najveće je u sjevernom dijelu Republike Srpske i to u zoni savskog rova. Ovi izvori se obično nalaze na dubinama od 1000 do 3000 m, sa temperaturom između 80° i 150°C. Na bazi tih voda već radi nekoliko banjsko-rekreacionih centara, kao što je: Banja Vrućica, Mlječanica, Laktaši, Slatina, Srpske Toplice, Guber i Vilina Blas. Valorizacija u punoj mjeri ovog vida hidrološkog potencijala bi trebala da uslijedi tek u dogledno vrijeme.

Rudne i mineralne sirovine su uslovljene geološkom građom. S obzirom na vrstu i prostorni razmještaj poznatih ležišta mineralnih sirovina moguće ih je grupisati na energetske sirovine:

mrki ugalj i lignit – Ugljevik, Gacko, Stanari, Miljevina,

metalno mineralne sirovine (ruda gvožđa, boksita, olova i cinka) – Ljubija, Omarska, Milići, okolina Mrkonjić Grada, Ljubinje i Srebrenica,

nemetalne mineralne sirovine (azbest, magnezit, gips, mermer, kaolin, vatrostalna i keramička glina, kvarcni pijesak i krečnjački kamen) – ležišta i lokaliteti eksploatacije su prostorno vrlo raširena.Током разматрања положаја и природно-географских одлика, већ су поменути неки потенцијали важни за економски и укупан развој Републике Српске. Природни потенцијали су свакако један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју Републике Српске и њеном економско-географском обликовању. У том смислу у најважније природне потенцијале спадају:

• Пољопривредно земљиште,
• Шумски комплекси,
• Хидро-климатски услови, те
• Рудни и минерални ресурси.

Prirodni potencijali Republike Srpske
Пољопривредно земљиште као један од стратешких потенцијала представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је врло различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.

Укупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по ставновнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, те пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним кориштењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктуирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућноси производње значајних вишкова за тржиште.

Шумски комплекс је одувјек престављао национално богатство и један од основних потренцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100000 hа, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и врло изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан пристп у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумски простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.

Хидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се испреплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских тимова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.

Својим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површине, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољјно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1340 МW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.

Посебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3000 м, са температуром између 80° и 150°Ц. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Блас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требала да услиједи тек у догледно вријеме.

Рудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина могуће их је груписати на енергетске сировине:

мрки угаљ и лигнит – Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина,

метално минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка) – Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић Града, Љубиње и Сребреница,

неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен) – лежишта и локалитети експлоатације су просторно врло раширена.