Економија

Босна и Херцеговина, а тим и Република Српска као један од два равноправна ентитета, оцјењена је као земља која је остварила највећи скок у реализацији транзицијских реформи, и тиме из постконфликтне прешла у круг земаља у транзицији. Постизање макроекономске стабилности потврђено је од стране Европске банке за обнову и развој извјештајем за 2004. годину.

Позитивну динамику развоја у Републици Српској илуструју и макроекономски показатељи.

Инфлација која је крајем 2000. године износила 16%, од тада је једноцифрена и углавном се креће између 1 – 2%, индустријска производња је у порасту, а биљежи се и благи пад незапослености.

Дотоци директних страних инвестиција су повећани двоструко између 2000. те и 2003. године, достижући готово пет одсто БДП.

Године 2004., Република Српска је примила више страних инвестиција него свих претходних година о чему свједоче и споразуми о стратешком партнерству закључен између Рудника жељезне руде “Љубија” Приједор и водећег свјетског произвођача челика, британске компаније “ЛНМ” као и споразум о стратешком партнерству закључен између руске компаније “Јужуралзолото” и Рудника олова и цинка “Сасе” Сребреница.

ekonomija_1

Република Српска је од 2001. године покренула значајне реформе у области пореског система које су обезбиједиле смањење пореског оптерећења на 28,6% што је једно од најнижих у региону.

Пореске стопе од 10% пореза на добит и пореза на доходак грађана најниже су у Европи и изузетно стимулативне за страна улагања. Такође, потребно је додати да не постоје законска ограничења у изношењу добити.

Већи свобухват пореских обвезника, повећање буџетских прихода и стварање стабилног фискалног систем биле су неопходне претпоставке за даљње реформе у области царина и пореза што је тренутно приоритетан задатак домаћих власти.

Економском политиком за 2005. годину у Републици Српској, поред наставка економског раста, дефинисани су слиједећи приоритети:

• Убрзање процеса приватизације и реструктурисања предузећа
• Стварање повољнијег пословног амбијента уз коришћење чврстог буџетског ограничења у функцији смањења јавне потрошње и наставак измирења обавеза по основу Закона о измирењу унутрашњег дуга
• Инвестирање у инфраструктурне пројекте и имплементација Програма јавних улагања
• Смањење дефицита текућег рачуна (увоза – извоза)
• Реформа у области ПИО и здравствене заштите

ekonomija_2Стварање самосталне и виталне привреде у Републици Српској, односно у БиХ, која ће остварити конкурентност и у регионалном и међународном контексту најважнији је приоритет у наредном средњерочном периоду. Стога, корпоративно реструктурирање, представља дуго одгађане, комплексне реформе које се усмјеравају на остваривање ефикасности и профитабилности домаћих предузећа је неопходан услов за значајнији економски раст.

Активности у Републици Српској су усмјерене ка убрзању приватизације поједностављењем процедура и реформисањем, како тржишта хартија од вриједности, тако и садашњих приватизационих инвестиционих фондова који се усмјеравају ка тзв. инвестиционим фондовима.

Међу успјешно приватизованим стратешким предузећима у којима је покренута или увећана производња уз помоћ страних инвеститора, у Републици Српској потребно је посебно истаћи: “Целекс” Бања Лука, “Витаминка” Бања Лука, Творница глинице “Бирач” Зворник (покретањем производње у овом предузећу покренута је и производња у Руднику Боксита Милићи) и Творница кекса и вафла “Мира” Приједор.

Усвајање стандарда за рачуноводствену регулативу у складу са међународним стандардима као и јачање вањске ревизије представља снажан инструмент за повећање степена повјерења међу инвеститорима.

Као секторе који, и по оцјени Свјетске банке и ММФ-а, имају потенцијал за будући раст у Републици Српској су: шумарство и обраду дрвета, прерада рудног богатства, сектор електричне енергије или обрада текстила и коже.

ekonomija_3

Република Српска има веома значајне могућности за даљња улагања у развој пољопривреде и туризма. Основне мјере за оживљавање привреде Републике Српске састоје се у остваривању Програма јавних улагања Републике Српске који произилази из Развојне стратегије БиХ, дијела који се односи на Републику Српску и поред већ споменутог убрзања приватизације подразумијева и реструктурирање предузећа.

Да би напори на реструктуирању предузећа били успјешни усвојена је политика буџетских ограничења кроз смањења субвенција и заосталих неизмирених обавеза те покренути процеси стечаја за неодрживе компаније, а у току је реформа регистрације предузећа.

Побољшању пословне и инвестиционе климе доприноси и реализација најзначајнијијег пројекта за Републику Српску, у овом тренутку, а то је изградња аутопута Бања Лука – Градишка из сопствених и кредитних средстава у вриједности од 300 милиона КМ.

У току 2004. године, отпочела је градња прве дионице аутопута Бања Лука – Градишка што ће значајно подићи укупан ниво привредних активности, као и пројекат градње брзе аутоцесте Бања Лука – Добој у вриједности од 150 милиона КМ, на бази концесије.

Влада Републике Српске је, недавно, потписала и Уговор о концесији за изградњу двије хидроелектране на средњем току ријеке Врбас у вриједности од 350 милиона конвертибилних марака.

Примјер неколико наведених пројеката илуструје слику Републике Српске као пожељни инвестициони амбијента.

Bosna i Hercegovina, a tim i Republika Srpska kao jedan od dva ravnopravna entiteta, ocjenjena je kao zemlja koja je ostvarila najveći skok u realizaciji tranzicijskih reformi, i time iz postkonfliktne prešla u krug zemalja u tranziciji. Postizanje makroekonomske stabilnosti potvrđeno je od strane Evropske banke za obnovu i razvoj izvještajem za 2004. godinu.

Pozitivnu dinamiku razvoja u Republici Srpskoj ilustruju i makroekonomski pokazatelji.

Inflacija koja je krajem 2000. godine iznosila 16%, od tada je jednocifrena i uglavnom se kreće između 1 – 2%, industrijska proizvodnja je u porastu, a bilježi se i blagi pad nezaposlenosti.

Dotoci direktnih stranih investicija su povećani dvostruko između 2000. te i 2003. godine, dostižući gotovo pet odsto BDP.

Godine 2004., Republika Srpska je primila više stranih investicija nego svih prethodnih godina o čemu svjedoče i sporazumi o strateškom partnerstvu zaključen između Rudnika željezne rude “Ljubija” Prijedor i vodećeg svjetskog proizvođača čelika, britanske kompanije “LNM” kao i sporazum o strateškom partnerstvu zaključen između ruske kompanije “Južuralzoloto” i Rudnika olova i cinka “Sase” Srebrenica.

ekonomija_1

Republika Srpska je od 2001. godine pokrenula značajne reforme u oblasti poreskog sistema koje su obezbijedile smanjenje poreskog opterećenja na 28,6% što je jedno od najnižih u regionu.

Poreske stope od 10% poreza na dobit i poreza na dohodak građana najniže su u Evropi i izuzetno stimulativne za strana ulaganja. Takođe, potrebno je dodati da ne postoje zakonska ograničenja u iznošenju dobiti.

Veći svobuhvat poreskih obveznika, povećanje budžetskih prihoda i stvaranje stabilnog fiskalnog sistem bile su neophodne pretpostavke za daljnje reforme u oblasti carina i poreza što je trenutno prioritetan zadatak domaćih vlasti.

Ekonomskom politikom za 2005. godinu u Republici Srpskoj, pored nastavka ekonomskog rasta, definisani su slijedeći prioriteti:

• Ubrzanje procesa privatizacije i restrukturisanja preduzeća
• Stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta uz korišćenje čvrstog budžetskog ograničenja u funkciji smanjenja javne potrošnje i nastavak izmirenja obaveza po osnovu Zakona o izmirenju unutrašnjeg duga
• Investiranje u infrastrukturne projekte i implementacija Programa javnih ulaganja
• Smanjenje deficita tekućeg računa (uvoza – izvoza)
• Reforma u oblasti PIO i zdravstvene zaštite

ekonomija_2Stvaranje samostalne i vitalne privrede u Republici Srpskoj, odnosno u BiH, koja će ostvariti konkurentnost i u regionalnom i međunarodnom kontekstu najvažniji je prioritet u narednom srednjeročnom periodu. Stoga, korporativno restrukturiranje, predstavlja dugo odgađane, kompleksne reforme koje se usmjeravaju na ostvarivanje efikasnosti i profitabilnosti domaćih preduzeća je neophodan uslov za značajniji ekonomski rast.

Aktivnosti u Republici Srpskoj su usmjerene ka ubrzanju privatizacije pojednostavljenjem procedura i reformisanjem, kako tržišta hartija od vrijednosti, tako i sadašnjih privatizacionih investicionih fondova koji se usmjeravaju ka tzv. investicionim fondovima.

Među uspješno privatizovanim strateškim preduzećima u kojima je pokrenuta ili uvećana proizvodnja uz pomoć stranih investitora, u Republici Srpskoj potrebno je posebno istaći: “Celeks” Banja Luka, “Vitaminka” Banja Luka, Tvornica glinice “Birač” Zvornik (pokretanjem proizvodnje u ovom preduzeću pokrenuta je i proizvodnja u Rudniku Boksita Milići) i Tvornica keksa i vafla “Mira” Prijedor.

Usvajanje standarda za računovodstvenu regulativu u skladu sa međunarodnim standardima kao i jačanje vanjske revizije predstavlja snažan instrument za povećanje stepena povjerenja među investitorima.

Kao sektore koji, i po ocjeni Svjetske banke i MMF-a, imaju potencijal za budući rast u Republici Srpskoj su: šumarstvo i obradu drveta, prerada rudnog bogatstva, sektor električne energije ili obrada tekstila i kože.

ekonomija_3

Republika Srpska ima veoma značajne mogućnosti za daljnja ulaganja u razvoj poljoprivrede i turizma. Osnovne mjere za oživljavanje privrede Republike Srpske sastoje se u ostvarivanju Programa javnih ulaganja Republike Srpske koji proizilazi iz Razvojne strategije BiH, dijela koji se odnosi na Republiku Srpsku i pored već spomenutog ubrzanja privatizacije podrazumijeva i restrukturiranje preduzeća.

Da bi napori na restruktuiranju preduzeća bili uspješni usvojena je politika budžetskih ograničenja kroz smanjenja subvencija i zaostalih neizmirenih obaveza te pokrenuti procesi stečaja za neodržive kompanije, a u toku je reforma registracije preduzeća.

Poboljšanju poslovne i investicione klime doprinosi i realizacija najznačajnijijeg projekta za Republiku Srpsku, u ovom trenutku, a to je izgradnja autoputa Banja Luka – Gradiška iz sopstvenih i kreditnih sredstava u vrijednosti od 300 miliona KM.

U toku 2004. godine, otpočela je gradnja prve dionice autoputa Banja Luka – Gradiška što će značajno podići ukupan nivo privrednih aktivnosti, kao i projekat gradnje brze autoceste Banja Luka – Doboj u vrijednosti od 150 miliona KM, na bazi koncesije.

Vlada Republike Srpske je, nedavno, potpisala i Ugovor o koncesiji za izgradnju dvije hidroelektrane na srednjem toku rijeke Vrbas u vrijednosti od 350 miliona konvertibilnih maraka.

Primjer nekoliko navedenih projekata ilustruje sliku Republike Srpske kao poželjni investicioni ambijenta.

Босна и Херцеговина, а тим и Република Српска као један од два равноправна ентитета, оцјењена је као земља која је остварила највећи скок у реализацији транзицијских реформи, и тиме из постконфликтне прешла у круг земаља у транзицији. Постизање макроекономске стабилности потврђено је од стране Европске банке за обнову и развој извјештајем за 2004. годину.

Позитивну динамику развоја у Републици Српској илуструју и макроекономски показатељи.

Инфлација која је крајем 2000. године износила 16%, од тада је једноцифрена и углавном се креће између 1 – 2%, индустријска производња је у порасту, а биљежи се и благи пад незапослености.

Дотоци директних страних инвестиција су повећани двоструко између 2000. те и 2003. године, достижући готово пет одсто БДП.

Године 2004., Република Српска је примила више страних инвестиција него свих претходних година о чему свједоче и споразуми о стратешком партнерству закључен између Рудника жељезне руде “Љубија” Приједор и водећег свјетског произвођача челика, британске компаније “ЛНМ” као и споразум о стратешком партнерству закључен између руске компаније “Јужуралзолото” и Рудника олова и цинка “Сасе” Сребреница.

ekonomija_1

Република Српска је од 2001. године покренула значајне реформе у области пореског система које су обезбиједиле смањење пореског оптерећења на 28,6% што је једно од најнижих у региону.

Пореске стопе од 10% пореза на добит и пореза на доходак грађана најниже су у Европи и изузетно стимулативне за страна улагања. Такође, потребно је додати да не постоје законска ограничења у изношењу добити.

Већи свобухват пореских обвезника, повећање буџетских прихода и стварање стабилног фискалног систем биле су неопходне претпоставке за даљње реформе у области царина и пореза што је тренутно приоритетан задатак домаћих власти.

Економском политиком за 2005. годину у Републици Српској, поред наставка економског раста, дефинисани су слиједећи приоритети:

• Убрзање процеса приватизације и реструктурисања предузећа

• Стварање повољнијег пословног амбијента уз коришћење чврстог буџетског ограничења у функцији смањења јавне потрошње и наставак измирења обавеза по основу Закона о измирењу унутрашњег дуга

• Инвестирање у инфраструктурне пројекте и имплементација Програма јавних улагања

• Смањење дефицита текућег рачуна (увоза – извоза)

• Реформа у области ПИО и здравствене заштите

ekonomija_2Стварање самосталне и виталне привреде у Републици Српској, односно у БиХ, која ће остварити конкурентност и у регионалном и међународном контексту најважнији је приоритет у наредном средњерочном периоду. Стога, корпоративно реструктурирање, представља дуго одгађане, комплексне реформе које се усмјеравају на остваривање ефикасности и профитабилности домаћих предузећа је неопходан услов за значајнији економски раст.

Активности у Републици Српској су усмјерене ка убрзању приватизације поједностављењем процедура и реформисањем, како тржишта хартија од вриједности, тако и садашњих приватизационих инвестиционих фондова који се усмјеравају ка тзв. инвестиционим фондовима.

Међу успјешно приватизованим стратешким предузећима у којима је покренута или увећана производња уз помоћ страних инвеститора, у Републици Српској потребно је посебно истаћи: “Целекс” Бања Лука, “Витаминка” Бања Лука, Творница глинице “Бирач” Зворник (покретањем производње у овом предузећу покренута је и производња у Руднику Боксита Милићи) и Творница кекса и вафла “Мира” Приједор.

Усвајање стандарда за рачуноводствену регулативу у складу са међународним стандардима као и јачање вањске ревизије представља снажан инструмент за повећање степена повјерења међу инвеститорима.

Као секторе који, и по оцјени Свјетске банке и ММФ-а, имају потенцијал за будући раст у Републици Српској су: шумарство и обраду дрвета, прерада рудног богатства, сектор електричне енергије или обрада текстила и коже.

ekonomija_3

Република Српска има веома значајне могућности за даљња улагања у развој пољопривреде и туризма. Основне мјере за оживљавање привреде Републике Српске састоје се у остваривању Програма јавних улагања Републике Српске који произилази из Развојне стратегије БиХ, дијела који се односи на Републику Српску и поред већ споменутог убрзања приватизације подразумијева и реструктурирање предузећа.

Да би напори на реструктуирању предузећа били успјешни усвојена је политика буџетских ограничења кроз смањења субвенција и заосталих неизмирених обавеза те покренути процеси стечаја за неодрживе компаније, а у току је реформа регистрације предузећа.

Побољшању пословне и инвестиционе климе доприноси и реализација најзначајнијијег пројекта за Републику Српску, у овом тренутку, а то је изградња аутопута Бања Лука – Градишка из сопствених и кредитних средстава у вриједности од 300 милиона КМ.

У току 2004. године, отпочела је градња прве дионице аутопута Бања Лука – Градишка што ће значајно подићи укупан ниво привредних активности, као и пројекат градње брзе аутоцесте Бања Лука – Добој у вриједности од 150 милиона КМ, на бази концесије.

Влада Републике Српске је, недавно, потписала и Уговор о концесији за изградњу двије хидроелектране на средњем току ријеке Врбас у вриједности од 350 милиона конвертибилних марака.

Примјер неколико наведених пројеката илуструје слику Републике Српске као пожељни инвестициони амбијента.