Налазите се: Почетна » Република Српска » Туризам

Туризам

Путниче намјерниче, драги пријатељу,

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине смјестила се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује сјеверним дијеловима.

turizam_1

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча као и предјели херцеговачког краса прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре засигурно најбистријих ријека на читавом Блакану, богати су сваковрсном рибом.

Историја је на овим просторима још од римског доба, словенског насељавања па све до градитељског, али на жалост и рушилачког 20. вијека оставила бројне културно-историјске споменике и трагове богатог духовног наслијеђа народа који је живио и опстао на овој саставници и раскрсници култура и цивилизација, што је Балкан као колијевка Европе одувијек био.

Путниче намјерниче, када дођеш у Републику Српску не дозволи да те путеви одведу од планина. Запамти, оне су срце ове земље. Једна овдашња народна пјесма казује: „Шуме, шуме, велика вам хвала!“

И заиста: Захваљивало се шуми и планини јер се у њих вијековима човјек ових крајева склањао од непријатеља, а у данашњем времену њима се поноси због њихове раскошне љепоте, у свијету познате.

turizam_2

Ко то још није чуо за зимску љепотицу Јахорину на којој су се 1984. године одржала олимпијска такмичења на незаборавној 14. зимској олимпијади.

Да ли си и ти, путниче намјерниче, пожелио да одсједнеш у раскошном хотелу „Бистрица“, смјештеном на самом врху Јахорине па да се у зимском (и љетњем) планинском амбијенту, окупаш у њеном базену.

У срцу Крајине прострла се планина Козара. Оивичена је модром ријеком Уном, бисером Крајине, водом Саном, пространом Савом и брзим Врбасом.

Козара је питома планина, богата сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, што све чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Блакана.

На врху планине подигнут је раскошни меморијални споменик „Мраковица“ на истоименоме вису у спомен на прошлоратна страдања у чијем подножју се простиру црногоричне шуме које смјењују бјелогоричне, а ове опет пашњаци испресјецани богатим изворима и све тако до подножја гдје се смјестило плодно Поткозарје, воћарски крај.

Република Српска баштини јединствен национални парк у Европи, Нацонални парк „Сутјеска“. Да ли ти је познато, путниче намјерниче, да је Европа, та колијевка цивилизације, некада давно била прашума. Највећи остаци те прашуме сачували су се управо у прашуми Перућици, хиљадугодишњој прашуми чија је површина 1.291 хектар. Иначе, Национални парк добио је име, по ријеци Сутјесци. Ова планинска ријека је правила свој ток кроз масив планина Зеленгоре (2.014 м), Лелије, Маглића, Волујка.

Тјентиште је мјесто на обали Сутјеске, са истоименим мотелом, спортско-рекреативним центром, вјештачким језером, те га због његове љепоте никако не би требало заобићи.

Путниче, ти можда ниси чуо за ријеку Тару, али си сигурно чуо за кањон Таре. Та, ко још не зна за кањон чија је дубина 1.300 м, који је први у Европи, а други у свијету, одмах послије кањона Колорадо. У томе усјеку ток је направила ријека Тара, пребогата сваковрсном ријечном рибом, младицом, липљеном, пастрмком, „златицом“.

За оне храбре, жељне авантуре у аутентичном суровом амбијенту чисте природе приређују се сплаварења кроз чувене букове, тијесне усјеке, оивичене опасним каменитим литицама планине Дурмитор.turizam_3

 

Зато, нађеш ли се на само граници између СРЈ и БиХ, приближније Републике Српске, између Брштанице и Шћепан-Поља, не пропусти једнодневно или вишедневно сплаварење које ће ти остати у сјећању за цијели живот. Само храбро!

У свом том природном преобиљу, настајала су села и градови, почесто на обалама ријека или у плодним котлинама, али исто тако и у планинским висовима.

Највећи град Републике Српске, њено административно сједиште, јак привредни и универзитетски центар, је Бања Лука, смјештена на ријеци Врбас, а препознатљива по својим стољетним дрворедима.

У долини Сане у Сред питомог Поткозарја смјестио се Приједор. Крене ли се од Бања Луке на исток пролази се кроз Добој, саобраћајно чвориште са добром индустријском базом, да би преко Брчког стигли у Бијељину, привредни, а нарочито пољопривредни центар Семберије. На југ Републике Српске пут води до Зворника смјештеног на ријеци Дрини, а потом Источног Сарајева, Фоче, па све до центра Херцеговине, Требиња.

Бардача код Српца је јединствен птичији резерват.

Издашна природа обдарила је Републику Српску свим благодетима, па и љековитим термалним водама чију су љековитост спознали још римски становници.

Извори термалних вода у данашњем времену постали су бањско-љечилишни и рекреативни центри, оплемењени најсавременијом дијагностичком и физикалном опремом.

Нађеш ли се у Бањалуци, у њеној непосредној близини смјестиле су се бање Лакташи, Слатина, Српске Топлице (некадашњи Шехер) чувене по успјешном лијечењу болести срца, крвотока, крвног притиска, методама за које је сагласност дала Свјетска здравствена организација.

На рубу града Теслића налази се позната бања „Врућица“, у чијем комплексу су хотели „Кадријал“ (А категорије) те „Посавина“, „Херцеговина“, „Крајина“ и „Србија“, хотели високе Б категорије.

Термоминералне воде ове бање благотворно дјелују код обољења срца, крвотока, нервног система, пробавних органа, а све уз спорт, рекреацију и активни одмор.

На рубу Вишеграда у густој боровој шуми налази се бања „Вилина Влас“. У Сребреници бања „Губер“. У Прњавору бања „Кулаши“, а у Поткозарју бања „Мљечаница“.

turizam_4

У низу дугом десет и више вијекова баштини српски народ на овим просторима православну вјеру, а са њом и своју аутохтону културу и традицију.

У тој духовној вертикали свијест народа о својим прецима тражила је од потомака да и они допишу свој траг у времену, на плану градитељства и задужбинарства.

Херцеговина, баштина св. Саве украшена је многим црквама и манастирима који представљају праве народне светиње. Знаменитошћу се издваја манастир Тврдош, раскошна грађевина из 15. вијека, сједиште епископа те манастир Добрићево (15.в.).

А шта придодати чињеници да је манастир Ловница код Шековића из чак 13. вијека и дан данас сачуван.

И тако, диљем Републике Српске: на планини Озрен је истоимени манастир (15.в.), а у Крајини манастири Гомионица, Моштаница, Липље и наравно, куриозитет у сакралном градитељству, цркве-брвнаре, вијековима сачуване од паљевина.

У Бањалуци се налази трапистички самостан чувен по сиру.

Ратови су затрли трагове многим вјерским објектима различитих религија, али не и помен који је залог да ће се једном у будућности и обновити.

У Републици Српској регистровано је преко 100 омладинских и студентских организација. Ту су разни спортски и културни савези, као и они чији је циљ едукација (информатика, страни језици и др.), заштита права дјетета, психосоцијални програми, промоција људских права, развој мировних активности и толеранције међу младима.

Омладински форум Републике Српске дјелује у 3 сектора: политички савјет младих, асоцијација омладинских невладиних организација и савјет за права и заштиту права дјетета. У свом раду прати свјетске трендове како би добио статус који му и припада. Организују се омладински кампови, фестивали, школе за обуку омладинских вођа, за ненасилно рјешавање конфликата.

Зато путниче, када ходиш нашом земљом обрати пажњу. Многи свјетски путници вијековима су је прелазили остављајући о томе богате путописне трагове.

Носиш ли са собом пријатељство и добру вољу, знај, биће ти обилато узвраћена.

Добро да си нам дошао, пријатељу!