Налазите се: Почетна » Република Српска » Географија

Географија

Република Српска је проглашена 09. јануара 1992. године, а као државни ентитет верификована је Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14. децембра 1995., којим је завршен троипогодишњи рат (1992-1995) у Босни и Херцеговини. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједничких органа власти на нивоу Босне и Харцеговине као међународно признате државе. Главни град Републике Српске је Сарајево, а највећи град Бања Лука са више од 200.000 становника представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Положај, величина, границе и природне одлике

 

Karta Republike Srpske

Територија Републике Српске налази се измедју 42° 33′ и 45° 16′ сјеверне географске ширине, те 16° 11 ‘ и 19° 37’ источне географске дужине. Захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Република Српска има површину од 25 053 км2 или 49% територије Босне и Херцеговине на којој живи 1.391.503 становника.

Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина – панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је пресјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресјецајући динарски планински комплекс, повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону Панонског и Јадранског базена, с једне стране и западне Европе и централног Балкана, с друге стране.

Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 километара, од чега се 1080 километара односи на разграничење са Федерацијом Босне и Херцеговине. Ако би територија Републике Српске, са површином коју има, била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 километара. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету.

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији.

У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требавац, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.