Налазите се: Почетна » Република Српска » Економија

Економија

Босна и Херцеговина, а тим и Република Српска као један од два равноправна ентитета, оцјењена је као земља која је остварила највећи скок у реализацији транзицијских реформи, и тиме из постконфликтне прешла у круг земаља у транзицији. Постизање макроекономске стабилности потврђено је од стране Европске банке за обнову и развој извјештајем за 2004. годину.

Позитивну динамику развоја у Републици Српској илуструју и макроекономски показатељи.

Инфлација која је крајем 2000. године износила 16%, од тада је једноцифрена и углавном се креће између 1 – 2%, индустријска производња је у порасту, а биљежи се и благи пад незапослености.

Дотоци директних страних инвестиција су повећани двоструко између 2000. те и 2003. године, достижући готово пет одсто БДП.

Године 2004., Република Српска је примила више страних инвестиција него свих претходних година о чему свједоче и споразуми о стратешком партнерству закључен између Рудника жељезне руде „Љубија“ Приједор и водећег свјетског произвођача челика, британске компаније „ЛНМ“ као и споразум о стратешком партнерству закључен између руске компаније „Јужуралзолото“ и Рудника олова и цинка „Сасе“ Сребреница.

ekonomija_1

Република Српска је од 2001. године покренула значајне реформе у области пореског система које су обезбиједиле смањење пореског оптерећења на 28,6% што је једно од најнижих у региону.

Пореске стопе од 10% пореза на добит и пореза на доходак грађана најниже су у Европи и изузетно стимулативне за страна улагања. Такође, потребно је додати да не постоје законска ограничења у изношењу добити.

Већи свобухват пореских обвезника, повећање буџетских прихода и стварање стабилног фискалног систем биле су неопходне претпоставке за даљње реформе у области царина и пореза што је тренутно приоритетан задатак домаћих власти.

Економском политиком за 2005. годину у Републици Српској, поред наставка економског раста, дефинисани су слиједећи приоритети:

• Убрзање процеса приватизације и реструктурисања предузећа
• Стварање повољнијег пословног амбијента уз коришћење чврстог буџетског ограничења у функцији смањења јавне потрошње и наставак измирења обавеза по основу Закона о измирењу унутрашњег дуга
• Инвестирање у инфраструктурне пројекте и имплементација Програма јавних улагања
• Смањење дефицита текућег рачуна (увоза – извоза)
• Реформа у области ПИО и здравствене заштите

ekonomija_2Стварање самосталне и виталне привреде у Републици Српској, односно у БиХ, која ће остварити конкурентност и у регионалном и међународном контексту најважнији је приоритет у наредном средњерочном периоду. Стога, корпоративно реструктурирање, представља дуго одгађане, комплексне реформе које се усмјеравају на остваривање ефикасности и профитабилности домаћих предузећа је неопходан услов за значајнији економски раст.

Активности у Републици Српској су усмјерене ка убрзању приватизације поједностављењем процедура и реформисањем, како тржишта хартија од вриједности, тако и садашњих приватизационих инвестиционих фондова који се усмјеравају ка тзв. инвестиционим фондовима.

Међу успјешно приватизованим стратешким предузећима у којима је покренута или увећана производња уз помоћ страних инвеститора, у Републици Српској потребно је посебно истаћи: „Целекс“ Бања Лука, „Витаминка“ Бања Лука, Творница глинице „Бирач“ Зворник (покретањем производње у овом предузећу покренута је и производња у Руднику Боксита Милићи) и Творница кекса и вафла „Мира“ Приједор.

Усвајање стандарда за рачуноводствену регулативу у складу са међународним стандардима као и јачање вањске ревизије представља снажан инструмент за повећање степена повјерења међу инвеститорима.

Као секторе који, и по оцјени Свјетске банке и ММФ-а, имају потенцијал за будући раст у Републици Српској су: шумарство и обраду дрвета, прерада рудног богатства, сектор електричне енергије или обрада текстила и коже.

ekonomija_3

Република Српска има веома значајне могућности за даљња улагања у развој пољопривреде и туризма. Основне мјере за оживљавање привреде Републике Српске састоје се у остваривању Програма јавних улагања Републике Српске који произилази из Развојне стратегије БиХ, дијела који се односи на Републику Српску и поред већ споменутог убрзања приватизације подразумијева и реструктурирање предузећа.

Да би напори на реструктуирању предузећа били успјешни усвојена је политика буџетских ограничења кроз смањења субвенција и заосталих неизмирених обавеза те покренути процеси стечаја за неодрживе компаније, а у току је реформа регистрације предузећа.

Побољшању пословне и инвестиционе климе доприноси и реализација најзначајнијијег пројекта за Републику Српску, у овом тренутку, а то је изградња аутопута Бања Лука – Градишка из сопствених и кредитних средстава у вриједности од 300 милиона КМ.

У току 2004. године, отпочела је градња прве дионице аутопута Бања Лука – Градишка што ће значајно подићи укупан ниво привредних активности, као и пројекат градње брзе аутоцесте Бања Лука – Добој у вриједности од 150 милиона КМ, на бази концесије.

Влада Републике Српске је, недавно, потписала и Уговор о концесији за изградњу двије хидроелектране на средњем току ријеке Врбас у вриједности од 350 милиона конвертибилних марака.

Примјер неколико наведених пројеката илуструје слику Републике Српске као пожељни инвестициони амбијента.