Налазите се: Почетна » Република Српска » Друштвени потенцијали

Друштвени потенцијали

Примарно мјесто у друштвеном потенцијалу припада становништву и постојећем економском потенцијалу.

Квалитативне и квантитативне особине становништва у постиндустријском добу постају најбитнији фактор развоја неког геопростора, а тиме и простора Републике Српске. Поред већ истакнутих одлика становништва Републике Српске (мали број, ријетка и неравномјерна густина насељености), треба додати и недовољан демографски раст. Наиме, најновији показатељи говоре да је стопа природног прираштаја нашег становништва веома ниска. Негативан тренд природног кретања становништва води у правцу старења популације што директно утиче на одређене функције економског развоја и просперитета, а на крају и до биолошког опстанка становништва.

Битна одлика становништва Републике Српске јесте врло изражено миграционо кретање, које је проузроковано ратним сукобом (1992-1995). На територији Републике Српске од укупног броја становника око 250.000 чини избјегло српско становништво. Процес имиграционо-емиграционог кретања, како на унутрашњем тако и на вањском плану није још завршен.

Образовна као и квалификациона структура нашег становништва је по многим показатељима на задовољавајућем нивоу. Међутим, имајући у виду потребе за новим боље обученим кадровима и нарочито одлив високостручних кадрова, држава настоји квалитетно побољшати статус ових кадрова с циљем њиховог задржавања а школском систему посветити посебну пажњу. Поред тога, одговарајућим мјерама демографске политике настоји се интервенисати на измјени стања у природном прираштају, просторном размјештају становништва, миграционим кретањима, али и убрзати научно-технолошки напредак. Имајући у виду националне циљеве и привредни развој, успјешно провођење наведених мјера имаће кључну улогу у опстанку и будућем укупном развоју Републике Српске.

Економски потенцијал чини полазну основу даљег развоја, а обухвата поред осталог, привредно-административне центре, привредне капацитете и инфраструктурни систем. Република Српска има већи број мањих градских насеља, међу којима су неки истовремено носиоци привредног развоја појединих подручја.

Привредна структура и изграђени капацитети на простору Републике Српске представљају солидну основу за даљњни успјешан развој. У привредном систему најзначајније мјесто свакако, припада индустрији која представља главни сегмент у стратегији дугорочног друштвено-економског развоја. Окосницу просторне структуре индустрије чине двије осовине, које су резултат природних ресурса, једним дијелом, и свеукупних друштвених фактора, већим дијелом:

– сјеверна (перипанонска), која се пружа правцем запад-исток повезујући најважније индустријске центре (Нови Град, Приједор, Бања Лука, Добој, Брчко, Бијељина), и
– источна (подрињско-херцеговачка), која се пружа правцем сјевер-југ, повезујући Бијељину, Зворник, Источно Сарајево, Фоча и Требиње.

Ове осовине индустријског развоја представљају истовремено, окосницу привредне и социјалне интеграције геопростора Републике Српске и њено укључивање у савремене токове ширег окружења. Систем осовина развоја се углавном поклапа са размјештајем најважнијих локационо-развојних потенцијала за смјештај индустрије, односно са размјештајем производних капацитета, производних снага, привредног, демографског и кадровског потенцијала, урбаних центара, инфраструктуре и изграђених социјалних установа.