Налазите се: Почетна » Предсједник » Инаугурациони говор

Инаугурациони говор

Инаугурациони говор предсједника Републике Српске Милорада Додика

Уважени предсједниче Народне скупштине Републике Српске
Народни посланици,
Предсједнице Владе и министри у Влади Републике Српске,
Поштовани српски члану Предсједништва БиХ ,
Уважени вјерски великодостојници,
Ваше екселенције,
Даме и господо,
Поштовани и драги грађани Републике Српске

Када сам прије четири године, са овог истог мјеста, почео обраћање као предсједник Републике Српске, учинио сам то са осјећањем посебне одговорности за указано повјерење, и рјешености да то повјерење оправдам. Данас, након четири године обраћам вам се са још већом одговорношћу, али овога пута и са великим задовољством, јер ме поновни избор од стране мог народа увјерио да повјерење, указано прије четири године, нисам изневјерио.

Зато најприје желим да захвалим свима који су 12. октобра изашли на изборе, и на демократски начин изабрали своје представнике, чиме смо показали и себи и свијету да смо демократско и зрело друштво, способно да води рачуна о својој држави, о својој будућности. А она ће у највећој мјери зависити управо од нас и одлука које будемо доносили.

Не могу а да и овом приликом са посебном захвалношћу и поштовањем не поменем све оне који су своје животе или дијелове тијела уградили у Републику Српску, трајно опредијељен да њихова жртва никада не смије бити умањена. То нека буде завјет и овог сазива и свих будућих сазива наше Скупштине и осталих институција Републике Српске.

Даме и господо, драги грађани, са посебним осјећањем и с пуном одговорношћу данас могу да кажем да сам као предсједник Републике Српске извршио основни задатак о којем сам говорио и прије четири године: одбрањен је уставни капацитет и надлежности које има наша Републике.

У протекле четири године Република Српска очувала је своју аутономију, ојачала своје институције, и данас је незаобилазан фактор у одлучивању у БиХ, а на међународном плану препозната и уважена. Да ли је то било лако постићи? Није. Али, преузимајући функцију предсједника Републике Српске и прије четири године знао сам да ће Српска и ми који смо преузели одговорност за њу бити изложени бројним искушењима и изазовима. Нисам се ни тада жалио што ће то бити тежак посао, не жалим ни данас. Знао сам и тада, као што знам и сада, да бити предсједник Републике Српске није привилегија, већ првенствено велика част и обавеза да се служи свом народу.

Уставне надлежности Републике Српске, које смо успјели очувати протеклих година, и непрестани притисци, како споља, тако и изнутра, да се то промијени, једине су чињенице које су остале исте. По свим другим параметрима Република Српска 2014. не изгледа као Република Српска 2010. године.

Стотине инфраструктурних пројеката је реализовано у Републици Српској у протекле 4 године. Од школа,студентских и ђачких домова, болница, домова здравља, путева , тунела, вијадукта, мостова, до великих енергетских пројеката који су у фази реализације. Република Српска је даме и господо данас уређеније , љепше и просперитетније мјесто за живот свих њених грађана. А то је основни задатак сваке политике и одговорних политичара.

Свјетску и економску кризу нисмо произвели ми, али као мала република са слабашном економијом, платили смо цијену и те кризе. Међутим, посљедице те кризе, захваљујући одговорном управљању, нису тако страшне како то можемо видјети у земљама и окружења, па чак и државама чланицама ЕУ.

Иза нас су и трагични и тужни догађаји, попут мајских поплава, које су погодиле велики дио нашег народа, али и то искушење заједно, солидарно, још превазилазимо, и дајем вам ријеч да ћемо то успјешно превазићи. Штете, што директне, што индиректне, осјећаћемо још дуго, али ако и на том послу будемо заједно, како смо били тих критичних дана, осим људских живота, који су ненадокнадиви, све ћемо надокнадити. Јер ова Република и овај народ скупо су платити своје постојање и остајање на овом простору да би било ко од нас себи дао комодитет да прогласи неуспјех на било ком, па и на том пољу.

Преузимајући функцију предсједника Републике прије четири године рекао сам пред овим високим домом да су пред нама године великих изазова, који ће тражити исте такве одговоре. Данас могу рећи исто, јер и године које су пред нама неће бити мање изазовне, нити ћемо ми као Република и народ имати комфорну позицију да на те изазове не реагујемо брзо и ефикасно. А то можемо само ако знамо шта су наши национални и државни интереси, и шта смо спремни за њих да жртвујемо.

Јер управо је жртва оно што ће показати и степен наше посвећености Републици Српској. Када то кажем, онда мислим да нико, почев од мене, па до посљедњег посланика у овом високом дому, нема право да лични или партијски интерес стави испред основних националних и државних интереса Републике Српске. А они су записани у нашем Уставу. Сви који мисле да могу да занемаре или заобиђу текст највишег правног акта ове земље, било због личних или партијских интереса, се варају да ћу као предсједник Српске то да дозволим. И прије Уставног суда као Предсједник Републике Српске предузећу све Уставом и законима ми дозвољене мјере у заштити уставног поретка наше земље.

Република Српска, њене надлежности, с муком очувана аутономија, је императив сваком појединцу или организацији. Тако ће бити све док будем обављао дужност предсједника, па чак и када то не будем, за Републику Српску ћу се борити са било које позиције коју будем имао у животу. Јер Српска драги пријатељи није само политички организована заједница да би у њој неко вршио власт или био опозиција. Она је наше животно опредјељење. Зато очекујем од свих вас, од будуће Владе, да сви заједно будемо гаранција трајности и неуништивости Републике Српске, као демократски уређене заједнице свих који у њој живе, без обзира на политичку, националну или вјерску припадност.

Што се тиче Босне и Херцеговине и данас с овог мјеста желим јасно да кажем, да је то државна заједница у коју је Република Српска унијела свој суверенитет. БиХ каква је састављена у Дејтону прије готово 20 година није сметња Републици Српској. Међутим БиХ какву покушавају да нам наметну поједини странци или поједини бошњачки политичари, под плаштом разних реформи, а у ствари с циљем њене унитаризације, за нас је апсолутно неприхватљива. Република Српска се залагала и наставиће да се залаже за досљедно поштовање слова Дејтонског мировног споразума

Наш пут јесте пут ка Европској унији, и желим да будем јасан да је Европска унија наш циљ, циљ ка коме већ путујемо, иако нам је дестинација још далеко. Зато сасвим охрабрујуће дјелује нова иницијатива Европске уније о нашем бржем интегрисању и она заслужује поштовање и нашу подршку.

Међутим, европски пут не може бити изговор за умањивање или гашење аутономије Републике Српске. Европска Унија у свом саставу већ има сложене, децентрализоване државе, и не видимо ниједан разлог зашто не би могла пригрлити још једну. Ми не тражимо ништа друго осим већ примјењених европских пракси. Република Српска ни протеклих година није кочила европски пут БиХ. Чинили су то најчешће они којима су уста била пуна и Европе и БиХ. На оба тзв. европска питања Република Српска дала је активан одговор који је задовољавао европске структуре, а чувао наша овлашћења. Свима је познато да је до застоја дошло усљед непостизања договора у другом дијелу БиХ. Дакле,ми остајемо привржени европској идеји, али на путу ка Европској унији нисмо спремни да се одричемо своје аутономије. Ни на два већ поменута питања нисмо спремни да дајемо више од оног што смо понудили. Јер смо већ довољно понудили за пут у познатом правцу али непознатом трајању.
Ми јесмо мала Република, али Европска унија има мање државе у свом саставу од Републике Српске. То што нисмо велики или моћни као једна Њемачка или Француска, то не значи да немамо шта да понудимо Европи. Идентитет и интегритет, који је наш народ стицао вијековима, обавезује нас да и наше путовање ка Европској унији не буде путовање понижених. Ми желимо да будемо партнери, а не поданици.

Управо ове године навршило се сто година од почетка Првог свјетског рата у којем је наш народ, раме уз раме са напредним и слободарским народима и државама тог времена, 1918. славио побједу, са много жртава које смо дали. Као што смо и од 1941 до1945. године били на страни слободарског свијета. И оба пута платили најстрашнију цијену своје слободе. Ми, потомци народа који је више пута у историји био спреман да поднесе толике жртве за слободу, гдје год да идемо, и с ким год да преговарамо, морамо имати на уму да ћемо само са интегритетом очувати идентитет у који су уткане велике жртве кроз вијекове.

Наше опредјељење за европске интеграције не значи да је то једини пут којим желимо да идемо на путу свог развоја. Сарадња са Руском Федерацијом, и политичка и економска, од виталног је интереса за Републику Српску. Руска Федерација је један од најважнијих инвеститора у Републици Српској, а на политичком плану један од најпринципијелнијих партнера у очувању Споразума на којем почива БиХ, али и наша права у оквиру ње. Морам и овом приликом да истакнем да је наша сарадња са Руском Федерацијом увијек била отворена, принципијелна и без условљавања с било које стране. То нас никада до сада није стављало у позицију поданика у том односу, зато је Руска Федерација веома важан партнер Републике Српске и данас, а и убудуће.

Сједињеним америчким државама смо захвални за помоћ и подршку коју су нам пружали годинама и са њима дијелимо многе вриједности. Република Српска је била и увијек ће бити озбиљан партнер САД и у борби против тероризма. Република Српска нема ниједан проблем са САД. Проблеми који су се повремено појављивали најчешће су се односили на непримјерено понашање појединих службеника америчке амбасаде који су се отворено мијешали у унутрашње ствари наше земље и супротно доброј дипломатској пракси и понашању у јавност неријетко излазили са озбиљним неистинама. Али наш однос према САД неће и не може бити промијењен због дипломатских инцидената појединих службеника.

Оно што је посебно важно за наш народ у Републици Српској су односи са Републиком Србијом. Они су, даме и господо, данас на завидном нивоу. Споразум о специјалним и паралелним везама активно се проводи. Редовни састанци са представницима Републике Србије кроз разне ресоре у нашим владама, економска, културна и свака друга сарадња, показује да је граница између истог народа тек црта на географској карти. Ми ћемо и убудуће чинити све да наша сарадња буде још плоднија у интересу нашег народа с обје стране Дрине.

Што се тиче НАТО интеграција наш став је добро познат и остаје непромијењен. О евентуалном уласку БиХ у НАТО своје мишљење даће народ Републике Српске на референдуму. И ми као легално изабрани политичари мораћемо да поштујемо мишљење народа који представљамо. Питање имовине које се проблематизовало посљедњих година, а везано је за НАТО интеграције и гашење ОХР, је вјештачки произведен проблем управо од стране ОХР, јер је питање имовине већ ријешено Дејтонским мировним споразумом. С обзиром да је питање проблематизовано на начин да се имовина третира као војна и државна, ми ћемо остати при ставу да се проблем имовине мора ријешити заједно.

Иако је рат завршио прије готово двије деценије, овдје влада мир, нема међунационалних тензија, годинама се проводе фер и демократски избори, међународна заједница без разумног образложења задржава институцију Високог представника у БиХ.
Његово раније готово дневно уплитање у унутрашња питања БиХ показало се погубним за јачање демократских потенцијала у земљи, а институт преговарања у БиХ готово је избрисало и из рјечника. Вишегодишње политичко и правно насиље високих представника у БиХ анестезирало је дио домаће политичке сцене , па ми данас, након десетине легално проведених избора, имамо успаване поличке елите које унапријед рачунају да ће наше проблеме рјешавати ОХР.

Гашењем институције Високог представника међународна заједница признала би да је БиХ суверена држава. Они који веома често оптужују Републику Српску да тобоже угрожава суверенитет БиХ, на најдиректинији начин тај исти суверенитет упорно подривају, излазећи из оквира Дејтонског мировног споразума, односно анекса 10. којим је и регулисано дјеловање Високог представника. Стога с ове временске дистанце неозбиљно звуче образложења високих представника, приликом смјена бројних функционера и јавних личности у БиХ, или приликом наметања законских рјешења, у којима су се редовно позивали на заштиту Дејтонског мировног споразума. Споразум су управо девастирали они чији је основни задатак био да се Споразум примјени и очува. Високи представник је наметнуо 354 законска акта у БиХ, и ниједном није поднио извјештај овом високом дому. Зато предлажем да Народна скупштина затражи извјештај од Високог представника за све године његовог рада, јер је по анексу 10. Дејтонског мировног споразума био обавезан да то чини.

БиХ је данас, као и претходних година заробљена бесправним дјеловањем високих представника и насиљем над Уставом које су проводили. Готово сви проблеми који се данас испостављају легално изабраним политичарима произведени су у ОХР. Зато и овом приликом позивам међународну заједницу, првенствено Европску унију, да коначно угаси институцију Високог представника. Желим да вјерујем да је и код кључних држава, како је зовемо међународне заједнице, коначно сазрела свијест о томе да је за било какав напредак у БиХ најприје потребно угасити ОХР.

Даме и господо,

Оно на чему ћу као предсједник Републике Српске посебно инстистирати у наредном периоду јесте реформа правосудног система, који је данас овакав управо захваљујући међународном интервенционизму којим је погажен највиши правни акт БиХ – њен устав. Сада је свима јасно да је реформа правосуђа коју су овдје провели странци доживјела неуспјех, али се тај неуспјех и даље адресира на домаће политичке елите. Борба против криминала и корупције са оваквим правосудним системом је само политичка фраза, омиљена и страним и домаћим политичарима. Само истинска реформа правосудног система може дати системски одговор на криминал и корупцију. А ту реформу треба да проведу стручњаци и институције ове земље. Да би ријешили питање девијација у друштву, какве су криминал и корупција, неопходно је да најприје ријешимо питање девијација у правосуђу. Док се та реформа не проведе апелујем на све институције Републике Српске, посебно на правосудне органе, да криминал и корупцију схвате као највеће непријатеље Републике Српске, и сваког њеног држављанина понаособ. И да се бескомпромисно ухвате у коштац са тим проблемима.
Структурални дијалог не даје одговоре на потребе реформе правосуђа. Наш приступ мора остати поштовање Устава БиХ и Устава Републике Српске. БиХ не може задржати надлежности из правосуђа које јој нису додијељене Дејтонским споразумом. Суд БиХ може остати само ако је надлежан за процесуирање искључиво из Уставних надлежности БиХ, које нису наметнуте од стране Високих представника. Суд БиХ не може бити надлежан за законодавство ентитета.
Никакав апелациони или врховни суд БиХ не долази у обзир. Може бити само другостепени ниво суда БиХ, искључиво надлежан за одлуке првостепеног вијећа.
Судски и тужилачки савјет мора да се реконструише, тако да се његова улога промијени, на начин да Савјет и даље буде надлежан за провођење процедура али не и именовања.

Желио би да и овом приликом укажем на потребу да се још једном озбиљном проблему посвети посебна пажња. А то је проблем тероризма. И из ранијих извјештаја с највиших инстанци Обавјештајне агенције БиХ добили смо информацију да значајан број лица у БиХ представља потенцијалну пријетњу у том погледу, а након тога били смо свједоци да се одређен број лица са пасошем БиХ појављивао и појављује на бројним ратиштима у редовима исламистичких милитантних покрета.
Стога очекујем од свих безбједносних структура у земљи да не потцјењују овај проблем, и да се још активније укључе у борбу против тероризма. Неопхдна је сарадња са свим агеницијама у свијету које се боре против тероризма, као опремање и додатно обучавање припадника МУП Републике Српске за ту борбу.

Даме и господо,

Морамо јасно и отворено рећи да је и концепт транзиције, постављен од стране међународне заједнице, у БиХ доживио неуспјех. Скоро 20 године од закључења мира, јасно је да тржиште Босне и Херцеговине није успјело да апсорбује ресурсе и обезбиједи економску смоодрживост, а демократија није успјела да успостави институције по мјери економских, социјалних и политичких противрјечности Босне и Херцеговине.

Тако смо сви постали таоци једног концепта који не функционише, и очито је да да је крајње вријеме за покретање новог круга реформи, али реформи које ће дати шансу знању, иновацијама, предузетништву и конкуреницији. Зато сматрам да Република Српска, у оквирима својих надлежности, треба да преиспита законодавни оквир, да мијења и доноси нове законе којима ће се радикално и убрзано мијењати пословно окружење и дати нови подстицај инвестицијама.

Међународне економске околности нам намећу потребу да за повећањем конкурентности домаће привреде и продуктивности домаће радне снаге. У таквим околностима морамо да трагамо за властитим начином прилагођавања и јачања домаће привреде, како бисмо обезбиједили веће инвестиције, које би опет утицале на повећање запослености и брже и правичније рјешавање социјалних проблема. Само дизањем конкурентности домаће производње Српска може изградити економску самоодрживост, упрваљати властитим развојем, господарити властитим ресурсима, повећати запосленост и стандард становништва.

Страни инвеститори су добродошли, али нама су потребне и домаће инвестиције. Морамо промијенити свој однос према пословној заједници, према пословним људима који стварају послове и запошљавају људе, а наши привредници би требало да се више ангажују на обезбјеђивању нових послова.

Не можемо очекивати да у релативно кратком временском периоду произведу врхунске производе или да постану конкуренти водећим произвођачима у свијету. Наша стратегија треба бити: данас произведи производ вриједнији и бољи него што си произвео јуче.

Стога је неоходно да се у наредном периоду посвети посебна пажња питањима за која су инвеститори најзаинтересованији попут врсте, услова регистрације и процедура регистрације предузећа, начина регулисања и коришћења права интелектуалне својине, опорезивања корпорација, опорезивања дохотка странаца, дозвола за боравак и рад странаца, признавања диплома и других докумената, функционисања финансијског тржишта, споразума о избјегавању двоструког опорезивања, банкарске и пореске тајне, употребе интернета у пословне сврхе…

Од нове владе Републике Српске очекујем да и у наредном периоду учини све да Српска задржи макроекономску и финансијску стабилност, коју је успјела задржати свих ових година велике свјетске кризе. То ће бити могуће само са реформама о којима сам већ говорио.

У наредном периоду биће потребно да се донесе и нови Закон о раду који раднике неће претворити у потлачени слој друштва, и који им неће ускратити права и истјерати их на улицу. Тај Закон ће морати јасно да идентификује права и обавеза и послодавца и радника, не доводећи никога у повлаштени положај. Законским одредбама мораћемо подједнако да заштитимо и посао и рад.

У Републици Српској су у фази реализације велики инфраструктурни објекти, попут ауто пута Бања Лука Добој, као и изградња великих енергетских објеката попут ТЕ Станари, ТЕ Угљевик, ХЕ Мрсово и Дабар, а створени су сви услови да Република Српска властитим снагама изгради ТЕ Гацко. Поред ових велики захвати на пољу инфраструктуре предузимају се у Бањалуци, реконструкцијом Клиничког Центра, у Добоју, изградњом нове болнице, у Касиндолу, реконструкцијом болнице, а у Зворнику и Приједору биће заокружено инвестирање у здравствени сектор.У овој области наши приоритети биће и завршетак аутопута Бањалука Добој и почетак изградње аутопута Бањалука Купрес. Потенцијали Републике Српске, посебно у области производње енергије су велики,али не смијемо занемарити ни наше потенцијале за производњу хране, резерве питке и сваке друге воде, искористиве за водопривреду и пољопривреду.

Економски снажна Република Српска може бити социјално осјетљива према најугроженијим члановима друштва. Зато ћу од нове Владе тражити да се с посебном пажњом односи према најстаријим грађанима Српске, како би им омогућили достојанствену старост. Онима млађима је неопходно омогућити право на рад и добро образовање, и то је једно од питања којем ће нова влада морати посветити посебну пажњу, кроз значајнију реформу образовног система. Наш образовни систем мора бити прилагођен стандардима који су успостављени у свим модерним друштвима, са посебним нагласком на његовом прилагођавању тржишту рада.
Сви путеви које смо годинама градили у Републици Српској треба да буду путеви којима ће се наша младост враћати овдје са разних свјетских универзитета, и стечена знања и вјештине примјењивати овдје.

Потребно је и на нови начин да се регулишу права незапослених у Републици Српској, реформише здравстевна заштита, тако што ће се досадашња широка права претворити у приступ да се здравствена заштита пружа на терет буџета за сваког незапосленог радника у трајању од двије године.

Сваки нови плач у било ком породилишту наше Републике нова је радост и ново богатсво Српске. Зато је нопходно наставити с напорима да се очува породица, на којој почива свако друштво. Без пуних вртића и школа, Република Српска била би само географски појам. Са пуним вртићима, школама, универзитетима, Република Српска је наша извјесна будућност.

Даме и господо,

Преузимајући дужност предсједника Републике Српске свечано се обавезујем да нећу жалити ни вријеме ни труд да кроз институционалне механизме учиним све да заштитим уставну позицију Републике Српске и свих њених институција.

Поштовани грађани Републике Српске желим да на крају овог мандата слободно и без стида изађем пред вас, са увјерењем да сам радио у вашем интересу и интересу Републике Српске. Онако како сам то радио свих претходних година, слободно ходајући овом дивном земљом од Требиња до Новог града.

Ја јесам предсједник Републике Српске, али ви сви овдје присутни, и сви који ово гледају, или који овдје живе су њени амбасадори. Зато вас све позивам да свако у оквиру својих могућности учини све на очувању Републике Српске и афирмацији њених вриједности. Или ћемо пустити будућности да се створи сама, или ћемо стварати будућност. Позивам вас све да стварамо будућност за себе, нашу дјецу и дјецу њихове дјеце.
Вјерујем у Републику Српску, наш народ, вјерујем и у себе и своју посвећеност да наставим да водим Републику Српску на доборобит свих њених грађана.

Нека вјечно живи Република Српска!

Хвала вам!