Налазите се: Почетна » Вијести » АМЕРИКАНЦИ БИ НАЈБОЉЕ УЧИНИЛИ КАДА БИ ПРИХВАТИЛИ ТРИ РЕПУБЛИКЕ У БИХ, ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ЗА “ВЕЧЕРЊИ ЛИСТ”, 17.09.2012. ГОДИНЕ

АМЕРИКАНЦИ БИ НАЈБОЉЕ УЧИНИЛИ КАДА БИ ПРИХВАТИЛИ ТРИ РЕПУБЛИКЕ У БИХ, ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ЗА “ВЕЧЕРЊИ ЛИСТ”, 17.09.2012. ГОДИНЕ 

У БиХ влада својеврсно политичко затишје о великим темама реконструкције власти, уставних промјена, еуропским интеграцијама, реформама. Све је подређено изборној кампањи. Једну такву какофонију ‘ремети’ Милорад Додик чији су ставови, слагали се с њим или не, идентични посљедњих година.

Куда иде БиХ?

То је питање за милијун долара.

Имате ли одговор?

Мало тко то може процијенити. Постоји тенденција прешутног задржавања неког статуса qуо. Али, иза тога прешутног задржавања стања постоје различите амбиције различитих групација. Оне се јасно осликавају и лоциране су тамо гдје су средишта моћи у БиХ. Да почнемо од Срба. Ми водимо суставно организирану политику очувања Републике Српске, прије свега њезиног јачања и незадовољни пријеносом овласти које су чинили високи представници на разини БиХ и то желимо вратити. Наставит ћемо то радити с поруком да нама даyтонска БиХ која смјешта Републику Српску на своје мјесто није проблем.

А што јест проблем?

С друге стране, то јесте проблем прије свега Бошњацима који би наставили да, прије свега у оквиру Федерације, мајоризирају Хрвате, а касније и на разини БиХ Србе заједно с Хрватима у настојању да створе неку централизирану државу. Све то раде уз илузорна очекивања да ће за то добити међународну помоћ у неком блитз криегу везаном за уставну реформу коју одавно заговарају. При томе нису спремни ући у реалну концепцију уређења БиХ која подразумијева темељну ствар, а то је да народи имају кључни политички легитимитет. На разини БиХ имамо захтјеве да се редефинирају ствари и то се видјело кроз причу о успостави Вијећа министара која је из јасних политичких разлога СДПа остала неријешена готово двије године. Сто је спорно у тим политичким разлозима? Па, та је политика хтјела представљати све, а у суштини није имала национални легитимитет. Довела је до краха ситуацију у БиХ захваљујући неартикулираној бошњачкој политичкој елити. То се користило на старој матрици када су иза себе имали огромну међународну потпору да наставе с даљом централизацијом, а уствари се радило на разграђивању Федерације БиХ каква је замишљена. Отпочело је све с нападом на Хрватску самоуправу чиме је означен процес мајоризације Хрвата. То је довело до тога да су Бошњаци бирали хрватске представнике у власти што није бит Даyтона. Бит Даyтона су аутентични народни представници три народа, а то пак добије онај тко има 50 плус 1 посто народних гласова. На тој матрици наметања хрватских политичких представника створена је илузија да могу направити све. А што је с Хрватима, њиховом политиком? Хрвати су управо из тих разлога с правом фрустрирани, омаловажени, надгласани. Чини се да у посљедњим годинама јасно артикулирају своју политичку позицију која подразумијева кориштење механизама, макар ми то тако видимо, за успоставу једнакоправности. Ми то подржавамо и то смо учинили у више наврата. Само желим истакнути даје на недавном састанку у Сарајеву, који сте споменули, Тихић говорио ‘нисам ја онај који је користио бошњачке гласове да би изабрао подобне Хрвате’. Тиме је јасно признао да је то манипулација која је рађена у прошлости и то су сви чули који су били на састанку.

Али, господин Тихић не прихваћа приједлоге који би отклонили такве манипулације!

О томе можемо послије разговарати. Само желим истакнути да БиХ средњорочно и дугорочно иде к већем ступњу дезинтеграције. Без обзира што ми у РС-у можемо самозадовољно рећи да РС успјева функционирати, чињеница да Федерација никако не функционира, као ни БиХ. То треба искључиво захвалити ‘преамбициозним’ бошњачким политичким захтјевима који немају конзистентност. Ево сада можемо доћи до Тихића. Када смо причали о томе како ријешити питање хрватске позиције како би била аутентична и препуштена Хрватима, као што ми тражимо за Србе, мислимо да нека Босна може преживјети само ако буде задовољен тај критериј да народи имају своје представнике у власти. То је минимум да се задржи садашњи статус qуо и евентуално у будућности направи нешто боље. Занимљиво је како је Сулејман Тихић на састанку у Мостару увјеравао Златка Лагумџију да мањевише прихвати оно што је касније Лагумџија усугласило са Човићем, а тада Тихић одбио, говори да нема конзистентне политике. Ту има дневнополитичке користи ‘шићара’. Када је било извјесно да ће Тихић испасти из шесторке, он је промијенио политички став. Док је био унутра све је било друкчије. Кад би сутра ХДЗови, говорим хипотетски, подржали улазак СДА у власт онд би вјеројатно Тихић био за такав приједлог уставних промјена. Али онда вјеројатно не би Лагумџија био за. Што вам то говори? То не говори о политичком ставу, него генерално бошњачком ставу који је спреман шпекулирати на тим питањима. Овдје се мора јасно опредијелити је ли нетко за равноправност или није, жели ли нетко мајоризирати Хрвате или не жели. Желите ли да се Хрвати овдје осјећају широки, слободни, да бирају своје представнике или би радили супротно. Ту нема велике двојбе или нијасни. Одговор мора бити јасан да или не. И при томе овдје није важно је ли се нетко налази у власти или у опорби. Зато је судбина БиХ изравно у рукама неартикулиране бошњачке политичке елите која жели превише а истодобно не остварује пуно. С друге стране не нуди Хрватима или Србима никаква јамства о поштеном односу тако да БиХ потврђује своју немогућност постојања. Увјерен сам да би било најбоље да се у Даyтону све завршило на тродјелном подјели БиХ на оно што је некада била Херцег Босна, Република Српска, а остали се дио може звати Босна.

Што пак имамо сада као рјешење?

Овако је то експеримент који странци покушавају провести 15 година дисциплинирајући масовно Србе, ригорозно Хрвате те попуштајући Бошњацима створили су једну патолошку ситуацију. То је Бошњаке увјерило да су они жртве и да имају право на више од друга два народа. То наравно не може и није истина. Било је жртава на свим странама. Код Бошњака је тај број био пропорционално већи с обзиром на бројност тог народа. Одговор на та времена је искључиво кажњавање оних који су починили ратне злочине и то мислим није спорно ни код Срба или Хрвата. Али је спорно код Бошњака јер они не дају своје злочинце и они су за њих јунаци. На жалост, тај се процес и даље одржава на политичкој сцени као основа за већа политичка права. Мени је драго што је хрватски политички блок предвођен ХДЗ-ом и господином Човићем и Љубићем апсолутно артикулирао своја стајалишта. Први пут након десетак година догађа се, откако је разбијена Хрватска самоуправа, да хрватски политички блок апсолутно зна један редослијед потеза. Враћам се опет на питање с почетка интервјуа, доста сте детектирали стање, што је рјешење за БиХ? Ако ме то сада питате на начин што би требало учинити јесте да би Федерацију БиХ требало подијелити на два дијела како би се формирала Херцег Босна, остало се треба звати Босна и Република Српска који би правили тројни савез на разини државе с мањим компетенцијама него што данас има. По мени то би значило само овласти вањске политике, вањске сигурности и вањскотрговинских питања. Били ли тако уређена земља била додатно нестабилнија? Не би. Мислим управо супротно да би била стабилнија. Ако би се договорио оквир у којему БиХ живи и да се то не доводи у питање са наше стране или пак с бошњачке стране, онда би се створио оквир у који би се сви уклопили.

Мислите ли да има спремности у међународној заједници да се након година интервенционизма прихвати нови ред ствари?

Ти исти који нама држе лекције како се треба понашати у својим државама се понашају друкчије. Прво нас тјерају да прихватимо сустав неприкосновених ствари које се не смију довести у питање, што не постоји нигдје у демократском свијету. Прије неколико дана у Барцелони смо видјели 1,5 милијуна људи који су просвједовали тражећи неовисност, недавно смо то видјели у Јужном Тиролу који хоће откупити свој дуг од Италије и отићи у самосталност.

Па и господин Инзко је добио признање за борбу за већа права Словенаца у Аустрији!

Он се бори за права Словенаца и то подржавам. Али онда овдје се вјеројатно због своје плаће и одговорности према Американцима понаша друкчије, јер не жели доћи с њима у сукоб. Та америчка политика је још увијек на једној апстрактној разини вјеројатно из својих геостратешких разлога њима не треба етикета да су они учинили нешто лоше за муслимане овдје у БиХ. А ја сам увјерен да би они најбоље учинили када би прихватили три републике с три народа, с високом аутономијом и средишњом разином власти. То није ништа непознато. Један од лидера у Баварској тражи већу аутономију, а онда нама долазе овдје у БиХ и кажу да Хрвати не требају имати једнака права. Моје није о томе да говорим, али сам увјерен да су Хрвати у БиХ били политички поткусуривани у правоме реду када су натјерани на хрватскобошњачку Федерацију с пуно лажних обећања искључиво да би се ојачала хрватска државност. А Хрватска је касније опет из својих разлога напустила политички положај Хрвата. Сада смо у једној сасвим новој ситуацији јер Хрватска улази у пуноправно чланство ЕУ и сасвим је логично очекивати да хрватска држава уложи више напора за обрану хрватских политичких права у БиХ.

Али не мислите ли да би се ‘утјецај’ РХ опет могао проматрати под повећалом?

То није уопће питање сецесије или било чега другога. Не разумијем тај страх. То је питање већих политичких права. Да Бошњаци имају визију очувања стабилног и мирног простора, они би сами требали доћи и понудити Хрватима Херцег Босну која се налази унутар оквира БиХ у којему живе Бошњаци и то за мене није спорно. То је начин да се појача повјерење. Тражењем сталне централизације то повјерење се губи. Илузорно је очекивати да се појави неки Србин који би ради своје три године министровања био спреман продати српске интересе нити то видим код Хрвата, иако је то раније био случај.

А има ли спремности код Бошњака за прихваћање реалности да у овој земљи живе три народа што, чини ми се, још увијек није случај?

Да. Бошњачка политика опијена својом позицијом жртве и бројности сматра како може поравнати ствари у БиХ. Но, то се не може догодити. Ту је присутна још додатна нервоза коју производи један Церић који одлази с мјеста реиса и при томе је политички врло ангажиран. С друге пак стране појављује се једна тиха интелектуална елита која поставља питање што су Бошњаци спремни учинити да охрабре Србе и Хрвате да остану у БиХ. Но, управо већински бошњачки политички став отвара питања која се нису смјела поставити прије неколико година. Самосталност Републике Српске и референдум се некада нису смјели споменути, а данас су опћа тема. Увјерен сам да ће то питање бити на дневном реду, ако се настави бошњачка политика изгуривања Хрвата и Срба. Прије неколико година се због грубе интервенције на Хрватску самоуправу само потихо причало о хрватској равноправности, или потреби да се Хрвати организирају у политичко-територијалном смислу. Данас та прича није табу тема и бит ће све више на јавној расправи. Мислим да ће врло брзо доћи вријеме када ће Хрвати јасно артикулирати политички став и рећи да је њихов главни увјет за останак у БиХ јест да добију ентитет, републику, федералну јединицу која би имала једнаке овласти као Република Српска.

То је као могући пут навео господин Љубић након састанка у Сарајеву!

Да, али то се мора рећи доста самоувјерено.

Мислите мора постојати опћи консензус Хрвата!?

Мислим да ту не треба поставити као увјет ако не буде ово или оно, него јасно ми то хоћемо. Не треба бити у заблуди да ће малим камуфлирањем или враћањем на сцену Хрвата, Бошњаци бити трајно спремни прихватити њихову позицију самосталног, конститутивног народа. Напросто из тога разлога што та мала, палијативна рјешења не доносе трајна рјешења. Хрвати се морају осјећати на мјестима гдје живе, једнако тако и у Републици Српској, с правима на афирмацију својих националних вриједности. То апсолутно морају у једнакој мјери имати и Срби и Бошњаци. Босну неће очувати међународна ароганција нити бошњачка најезда. Тек тада је могуће да створит увјете да људи нормално живе у сваком дијелу земље, слободне се крећу, раде.

Како коментирате Изетбеговића и Лагумџију да неће допустити сецесију нити стварање трећег ентитета мирним путем ?

Они имају свој политички поглед који је узак, затворен, конфликтан и не рјешава проблем. И наставља бити такав. Ја сам увјерен да ни они нису задовољни оваквом БиХ. Они хоће другу Босну, а ми смо незадовољни и с овом. Ту је проблем у којему смо и једни и други незадовољни и за очекивати је реакције да се таква ситуација ријеши. Но, ја нисам зато да жртвујемо мир. Ја нисам зато да жртвујемо мир за БиХ. Ако нетко мисли да треба жртвовати мир за БиХ, већ смо видјели како је завршило. И зато није чак ни пристојно спомињати такве варијанте. Ваљда смо у овоме времену научили лекције да треба сјести и разговарати. Не разумијем потребу патолошку потребу Сарајева да има привид како управља Бања Луком или Широким Бријегом. А уопће не управљају. Не разумијем ту потребу или наивна вјеровања да ће стварно једнога дана тиме управљати. Ако сте у заблуди да вјерујете у ово друго, онда имамо озбиљан проблем. Бошњаци су са својим фрустрацијама успјели у БиХ заробити и Србе и Хрвате и због тога имамо велике штете.

У којем смислу то мислите да су Бошњаци заробили Србе и Хрвате?

Ако се само узме економија, може се врло егзактно израчунати колико је пропало инвестиција због тога. До 2008. године имали смо инвестиција на све стране. Од тог времена се стално шаље порука даје БиХ несигурна држава, није вјеројатно да ће преживјети и остати. Зашто ми да одбијамо инвеститоре још 20 година на тим причама. Имамо РС који има своје компетенције, Херцег Босну и Сарајево који имају своје везе, повијесна стремљења. Не разумијем како се може сматрати нормалним толики утјецај Турске овдје, а ако не дај Боже Додик оде у Русију онда је то издаја државе. Није то нормално. Треба допустити везе Хрватима, Србима и Бошњацима с киме то желе. На тај начин ћемо створити ситуацију да смо сви задовољни када се нешто уради, а не патолошки мрзити ако се нешто уради у Бањој Луци. Мени је драго када се нешто уради у Сарајеву. Ја немам те патолошке мржње.

Али има много људи који макар вас мрзе преко интернета, на фацебооку има највише профила отворених против вас?

Али, и доста воли. Они до којих ми је стало, они ме воле. Зато и добивам изборе с потпором 50%. Има Хрвата који су ми чланови обитељи. Ја не мрзим ниједног Бошњака, имам доста пријатеља Бошњака. И ради се о сјајним људима. То није спорно. Но, ја не желим прихватити политику бошњачких елита који би изградили централизирану државу с јасним циљем један човјек, један глас. Тај је циљ сада прикривен и чека се да то можда може проћи у будућности. Мене таква БиХ не занима.

Мислите ли да се у томе смислу бошњачка политика охрабрује извана?

На извјестан начин. Но, свеједно када се у цјелини гледа, највећи заробљеници те политике у БиХ су Бошњаци јер су се ослонили на процјене других а не на своје процјене. Створена је једна политичка матрица размишљања да би Бошњацима било боље када у БиХ не би било Хрвата или Срба. Бошњачки народ је добар народ, али је катастрофално лоше вођен. Као жртве у ономе дијелу у којем то јесу требали су добити поштовање других у окружењу за такву позицију. Реално гледајући, нису успјели привући такву врсту суосјећања држава у регији нити Хрвата или Срба јер они сами нису признали жртве других народа. Сарајево је данас етнички очишћен град. Тамо нема ни Срба или Хрвата. Постоје појединци који се показују у интересу бошњачке политике. Постоји интерес Католичке и Православне цркве да задрже тамо дјелатност.

Реиса Церића јако је засметало то када је владика Григорије устврдио управо то да Сарајево данас није оно што је било прије рата!

Очито је да је очишћен град без обзира што неко из Сарајева говорио. То је и разлог зашто су бошњачки политичари толико дуго били против пописа пучанства. Морам вам рећи да су ми као предсједнику Владе РСа своједобно дошла четворица Срба и тројица Хрвата који су од мене тражили финанцијску помоћ да им дјеца иду у школу у источно Сарајево. Али то се догађа. Тамо се не допушта Дједу мразу да се појављује у вртићу, а онда тврдите да су добродошли Хрвати или Срби. Ја тим подвалама не вјерујем. Сарајево је данас очишћено, муслимански град. За мене није главни град нити Србима као што није. Сви који иду у име Срба на дужности у Сарајево, након неколико мјесеци желе напустити та мјеста јер је неподношљиво радити тамо гдје вам кажу да нису добродошли. Нису могли прихватити једног Иванића који није судјеловао у рату, свеучилишни је професор, не може му се ништа приписати да је радио противно Бошњацима, а на крају је добио казнене пријаве. Што онда може очекивати било тко други. Што хоћу рећи? Ради се о потпуној промашеној политици коју профилирају бошњачке елите.

Је ли могуће да Милорад Додик буде домољуб БиХ?

Није.

Зашто?

Не волим БиХ.

Али живите у њој?

Не живим. Ја живим у Републици Српској и идентифицирам се с неким ширим оквиром. А БиХ ми изазива никакво друго осјећање осим гађења.

Како гледате на иницијативу САД-а за унутарњом реконструкцијом ФБиХ?

Немам информације о томе. Али могу рећи како гледам на то. Није вријеме за палијативна рјешења. Није рјешење да се само смањи број жупанија, их да се хрватске жупаније споје у једну унутар Федерације БиХ. Ни то није дефинитивно рјешење.

Али би дефинитивно за Хрвате било боље него што је сада стање?

Могуће да би било боље, али би тиме заробило Хрвате у најмање сљедећих 20 година, док се поновно не истакне немогућност таквог живота. Једино рје шење, по меније да Хрвати одбаце све приједлоге са стране и јасну артикулирају свој став. Њега би требали политички артикулирати тако што би у једноме тренутку извели народ на референдум тамо гдје Хрвати живе. Ако не може ове године, сљедеће, или ако не може за три, моћи ће за пет година. И то треба направити на миран начин. Не држим лекције нити желим да се то тако разумије. Ја имам симпатије за ту потребу, не зато да би се направило неко зло Бошњацима. Не разумијем што они или ми Срби тамо имамо радити у Широком Бријегу. Пустите људе да живе нормално. Када дођем тамо једино што хоћу је да се осјећам добро. Зашто бих ја управљао њиховим ресурсима? Суштина приче овдје је само да Хрвати узму оно што њима припада. Али, ако се Хрвати заробе у обећањима како ће њима странци донијети бајно рјешење у пртљаги, онда су у дубокој заблуди.

Видите ли одлучности с хрватске стране, изузев иницијатива у теорији, да у пракси реализирају то о чему говорите?

Ја видим и далеко више од те одлучности код господина Човића који апсолутно зна што ради, и господина Љубића који је ранијих година осцилирао. Они су сада конзистентни и могу играти значајну улогу. Прича о Хрватском народном сабору је добра, али није довољна. Хрвати немају ниједног разлога вјеровати у добре намјере међународне заједнице. Погледајте само Мостар. Тамо се кажњавају Хрвати и њихово право да владају тим градом. Није нормално да глас једнога Бошњака вриједи као седморице Хрвата и то нема нигдје на свијету. Када то разобличите и суд каже да то није у реду, тражи се нешто друго. Хрвати су у овоме дијелу политике мање темпераментни него што сам то ја. Али постоји тренутак када треба показати темперамент.

Премијер Турске Таyип Ердоган је био овога викенда у посјету БиХ, а што дио дипломата тумачи као континуитет опредјељења САД-а да БиХ препусте утјецају ове земље. Како ви на то гледате?

Америка нема у своме фокусу БиХ као неки важан циљ. Вјеројатно није на листи од педесет питања важних за САД. Међутим, америчке службе које овдје постоје имају неки свој реални живот. Но, ја сматрам да улогу америчке администрације треба и овдје свести на оно што представља у другим државама. Није то видљиво као што су то радили раније, али почесто се излази из неког оквира дипломатског што се пак објашњава да су они аутори Даyтона. Несумјиво је да су САД направиле сјајан посао са заустављањем рата. И то је кључна заслуга САД-а као и каснија успостава мира. Американци су једино погријешили у томе што су одустали од проведбе слова Даyтона и кренули у потпору пројекта духа Даyтона. То је развалило све у овој земљи. Наравно да је Даyтон имао и погрешке, али оне нису биле оно што је истицало Сарајево, него што од самога почетка није била успостављена хрватски ентитет. САД сада сматра да унутарња трвења нису толико опасна и да се они не требају мијешати. У тај простор улазе многе земље. Једно вријеме када је Асхдоwн био високи представник и направио велики број казнених дјела, чинило се да Велика Британија држи све конце. Због стратешких интереса и добрих веза с Турском ви ћете често чути да се подржава територијални интегритет БиХ и ја немам проблема с тим ставом. Могу га дијелити с Американцима и за нас то није спорно, али је спорна унутарња организација која нарушава међународни статус БиХ. Након свега тога, због регионалних аспирација и повијесних веза овдје су упали Турци који покушавају додатно демонтирати БиХ.

Имате ли предрасуда према Турској?

Турске операције овдје, макар што се нас Срба тиче, нису наишле на одобравање. Искључиво из разлога што су били селективни. Вјерујем да и Хрвати имају одређену дистанцу око тога. Турска у односу на САД хоће направити и корак даље да овдје буде као што је некада имала утјецај. Но, то више није могуће. Турска је економски моћна земља, али је овдје направила стратешки промашај што се није потрудила да покаже и Хрватима и Србима да има објективан приступ. Не да се мијеша у унутарње ствари него да подржи могућа рјешења која би сами договорили представници три народа. С обзиром на политичке поруке очигледно је да се ради о дугорочно опасној стратегији које се ишчитавају и из Изетбеговићевих ријечи. То подразумијева да он иза себе има Турску и истиче да ће бити онако како он говори или неће бити никако. Дакако да није тако и то тако неће проћи.

Постоји ли могућност да одустанете од захтјева за смјену Златка Лагумџије?

Не.

Зашто?

Он мора отићи.

Чак и унаточ томе што би се дестабилизирала владајућа већина на државној разини!

Нитко не тражи када оде Лагумџија да СДП изађе из власти.

Али то је очито повезано!

Ако они мисле да је СДП Лагумџија, онда ће изаћи из власти. Ми не можемо пријећи преко чињенице да он злопораби међународну позицију коју има и да презентира ситуацију онако како само он мисли. Сирија уопће није проблем нити ми можемо на то утјецати. Али када смо успоставили Вијеће министара, рекли смо да се то не може догађати. И то се догодило првом пригодом. Зато ће Златко Лагумџија отићи. Бећиревић је већ покусни кунић и видјет ћете да постоји већина за смјену. И ако је Златко паметан боље је да се повуче него да чека егзекуцију. А та ће се егзекуција догодити.

Започеле су велике акције СИПА-е прије којих је најављено да ће се окончати скидањем великих глава. Плашите ли се у томе смислу да бисте се ви могли наћи на удару?

Не знам откуда сада то питање везано уз мене.

Зато што се раније ваше име спомињало у разним истрагама!

Мене су провукли кроз разна решета и на крају се показало да је све било политички мотивирано. Онај Лукач који је то урадио по политичком диктату предао је пријаву и истрага је трајала четири године. Нисам чуо да се испричао након што је све пропало. А тиме се створио дојам као да нешто има. Ја немам никаква разлога за бригу. Када по мојим мјерилима нетко тко је на граници закона или лош сједи у кавани, ја излазим из тог мјеста и најмање осам сати мирно спавам и све што се евентуално доводи у везу са мном је у сфери шпекулација.

(Разговарао Зоран Крешић)