Nalazite se: Početna » Vijesti » SRPSKA JE DRŽAVA, A RUSI SU NAJVAŽNIJI PARTNERI, INTERVJU PREDSJEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE MILORADA DODIKA ZA „EURO BLIC“, 26.07.2012. GODINE

SRPSKA JE DRŽAVA, A RUSI SU NAJVAŽNIJI PARTNERI, INTERVJU PREDSJEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE MILORADA DODIKA ZA „EURO BLIC“, 26.07.2012. GODINE 

Na Balkanu imaju dve srpske države. Osim Srbije, i RS to sigurno jeste i po definiciji iz Dejtona i po definiciji iz Montevidea, gde su utvrđeni međunarodni kriterijumi za formiranje država gde je rečeno da tri kriterijuma moraju da postoje – teritorija, narod i funkcionalna vlast. Naravno, ono što nama ovde nedostaje jeste međunarodno priznanje. Istina, imamo određeno međunarodno priznanje, ali ono nije u kapacitetu međunarodno priznate države, članice u UN. Ovako je započeo razgovor za „EuroBlic” predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Da li bi samostalna RS bolje ekonomski poslovala nego sada u sastavu BiH?

– BiH je okov za RS. Neko je taj okov nama stavio vešto na ruke i noge, ali nije samo na mozak. Tako da Srpska jedina nije imala zablude kada je u pitanju BiH, a drugi jesu. Videli smo to i sada – radi se o veoma neefikasnom sistemu koji ne može da živi.

Mislite da nova koalicija ne može očuvati BiH?

– Na nivou BiH nema koalicije. Vlast u BiH se ne formira, ona se sastavlja. Sastavljaju je oni koji imaju izborni legitimitet u različitim delovima – u RS i FBiH. Kada bih birao, nikada ne bih birao sa njima. To govori o BiH kao o složenoj državnoj zajednici od čijih termina i složenosti i zajednice beže mnogi dragi. Svi masovni pokušaji međunarodne zajednice, vojni, politički i finansijski, da stvore BiH i da je održe nisu uspeli. Zadnji pokušaj te međunarodne zajednice je bio doprinos potpunom debaklu BiH kada su, recimo, ignorisali političku volju u FBiH i dali podršku platformi oko Zlatka Lagumdžije, a samo manje od dve godine imamo potpuno vraćanje na one pozicije od pre intervencionizma međunarodne zajednice.

Zašto niko nikada nije pokrenuo odgovornost za takav potez međunarodne zajednice?

– Ne znam zašto sada nije kriv za loše stanje u BiH Valentin Incko, jer je poništio odluku CIK i rekao da će ovako formirati vlast u FBiH. Ta nesredenost u FBiH utiče na našu sposobnost. Gospodine Incko, pitam vas, hoćete li objasniti ovom narodu da niste bili u pravu? Ko vas je gurnuo u to – Amerikanci, Europljani? Recite zašto se bavite nama kao eksperimentom? Zašto ne pustite ovde legitimitet izbornog procesa koji se tada dešavao? Lagumdžija je ušao u jedan eksperiment – privukao je međunarodnu zajednicu, formirao je federalnu vladu, 16 meseci gurao koncept koji nije mogao da prođe, na kraju pristao na drugačiji koncept samo da bi ušao u Savet ministara. Nakon samo tri meseca sve se ponovo srušilo, sada ne valja onaj koncept u FBiH, ne može da funkcioniše na nivou BiH. Izvinite, ko pravi ovde nered? Zašto bismo mi plaćali cenu tog nereda? Hoće li objasniti američki ambasador šta on podržava? Hoćete li nas ostaviti da radimo ili ćete stalno nešto vi soliti i donositi odluke? Prema tome, BiH je neodrživa zemlja šta god ko mislio i kolika god da je bila ljubav Amerike prema toj BiH.

Koliko ovakva BiH još može da traje?

– Neka traje koliko hoće, ali će na kraju da se završi raspadom. Košta nas stotine miliona, milijarde maraka ta nesposobnost BiH, odnosno nehtenje da se BiH prihvati onako kako je moguće. Uvažite nas, gospodo Bošnjaci, da postoji RS i naše nadležnosti. Čitav svet juri priču o investicijama, a mi dođemo u poziciju da otvorimo odnose sa Hrvatima, razgovaramo o „Dubrovniku dva”, a onda nakon toga izađe Izetbegović i kaže: ne možete vi to. Šta ne možemo, ko je on da bilo šta kaže? Dokazaću mu da možemo. Ali zašto bih trošio energiju? Zašto Izetbegović nije nazvao i pitao šta ja mogu pomoći da to ide, a ne da kaže da to ne može? Ne može BiH uspeti sa „ne može”. Ovde je ogroman problem hegemonističke namere Bošnjaka.

Veliku pažnju izazvalo je predstavljanje Putinovog plana u NS RS i poziv ruskog ambasadora na saradnju RS sa Rusijom po pitanjima bezbednosti i ekonomije.

– Svakako ćemo učestvovati u svim oblicima saradnje u globalnoj borbi protiv terorizma i svih globalnih izazova za bezbednost. Rusi su za nas interesantni jer je Rusija prijateljska zemlja. Uloga Rusije u stabilizaciji prilika globalnih ekonomskih i bezbednosnih je vidljiva. Rusija je nesumnjivo faktor stabilnosti danas u svetu. S druge strane jasno je da Rusija braneći svoj bezbednosni okvir, dolazi u dodir, pa čak se i mimoilazi, s globalnom alijansom NATO, koja koristeći svoje projekte, nesumnjivo ugrožava bezbednost Rusije i bilo je zato logično da Rusija izađe sa određenim odbrambeno-bezbednosnim štitom, i mi namere Rusije doživljavamo pozitivno.

Hoće li bezbednosna saradnja sa Rusijom proširiti i ekonomsku saradnju?

– Njihov interes je, imajući u vidu da u RS već rade na istraživanju nalazišta nafte, da to prošire i na FBiH. To bi bilo najbolje i za čitavu BiH, jer je jedini naftni prerađivački kapacitet u RS, i na taj način bosanski integralisti koji žele na neki način BiH u svemu i svačemu da integrišu – evo im prilika da je integrišu i na tom pitanju. Nemoguće je razumeti da neko drugi u FBiH istražuje i eksploatiše naftu, a da sam Brod, koji bitno utiče na ekonomske pokazatelje čitave BiH, bude uskraćen za tako nešto. S druge strane, vidljivo je da je BiH u tom pogledu podeljena u svim segmentima, pa i u tome. Rusiju doživljavamo kao našeg najvažnijeg partnera u ekonomskom, i ne treba da bude iznenađenje, evo čak i u političkom smislu. Mnogi očekuju da je to EU. Evropska unija tek u poslednje vreme rehabilituje s nama neku poziciju, jer je do sada EU bila ta koja je pokrivala političko i pravno nasilje visokih predstavnika ovde i ona nam je bila na drugoj strani naših interesa. Tek poslednjim akcijama oko mogućeg modela koordinacije u BiH, ukoliko nas uvere da su to njihova nastojanja i želje, mi ćemo ući u to. U svakom slučaju, ako bi na kraju tražili da kažem definitivnu ocenu odnosa s Rusijom, onda bi to, naravno, bilo – odlično.

Hoće li se u odnosima sa Srbijom nešto promeniti nakon promene vlasti u Srbiji?

– Bila bi tragedija da se oni baziraju na personalnom odnosu. Oni su trajni i postoji trajni institucionalni potencijal Srbije i RS bez obzira na to ko punio personalno te institucije. Odnosi moraju da budu dobri jer je to obostrano korisno. Ti odnosi treba da budu daleko čvršći. Vidimo da je Srbija sada u procesu konstituisanja nove vlasti, ali isto tako Srbija je godinama unazad u svojevrsnom traganju za sobom u političkom smislu i da je Srbija bila podložna raznim uticajima, pogotovo sa strane, u nekim svojim kretanjima, kao prema EU. Veoma nekritično u uslovima kada ta ista EU oduzima Srbiji Kosovo, a vi idete s njima u proces pregovaranja. Mislim da je trebalo tada imati jasan stav. Ali ja nisam u Srbiji i nisam taj koji odlučuje, niti želim da utičem na politiku u Srbiji. Ranije sam razgovarao sa Ivicom Dačićem da ćemo čim se formira nova vlada aktivirati rad Saveta za provođenje sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama. Srbija mora da povede više računa o onome što se zove Srbi izvan Srbije.

Srbija ima stalni problem Kosova.

– Naravno, u državnom smislu Srbija ima odnos prema Kosovu kao prema pitanju broj jedan, ali to pitanje treba da se rešava i državnički. Ovo što sada rade stranci samo je jedna legalizacija već učinjene stvari i ako to potraje, svaka opcija podele Kosova je sve dalje. Vidite da proteruju tablice, dokumenta sa severa Kosova. Naravno, to su sve argumenti koji se bacaju Prištini u ruke, koji će sutra biti potpuno na štetu Srba. Mnogi ljudi će se tamo izmoreni mnogodecenijskom borbom ili naviknuti da žive na Kosovu, nezavisnom i odvojenom od Srbije, ili će se iseliti u Srbiju. To pitanje u državnom smislu mora biti rešavano jer je ono okov oko nogu samoj Srbiji. Rešenje jeste da se kaže – izvinite, vi ste priznali Kosovo, pa zašto smo onda partneri? I to je rešenje. Ako hoćete da provodite ovu politiku kojom je Srbija do sada išla, onda neko zatvara oči i ne želi da vidi šta će se desiti. I mi smo deo naše politike založili za Kosovo. To se odnosi pre svega na politiku BiH, gde je jasno rečeno da mi ne želimo da dajemo našu saglasnost na priznanje Kosova i mi ćemo u tome striktno pratiti Beograd. Nećemo ići ispred, već iza Beograda.

Posle nekoliko vaših intervencija, Vlada RS je energičnije ušla u rešavanje problema u javnim preduzećima.

– Ne možemo da opstanemo u mentalitetu kojim se brani neoliberalistički pristup ekonomiji, koji podrazumeva primat isključivo profita i gde je sve tome podređeno. Taj sistem koji je promovisao takvu neodgovornost finansijskih centara moći prema državama, nacijama i narodima ne može da opstane. Nažalost, u RS još ima neoliberalista koji misle da sve treba otvoriti imaginarnim stranim investitorima koji ne postoje. Naravno da će to zahtevati i raščišćavanje odnosa u javnim preduzećima i to ćemo do kraja završiti.

Potpredsednik stranke Igor Radojičić je upravo najavio da će se posle lokalnih izbora stranka razračunati sa članovima koji su kako je on rekao, „umorni”?

Ne može se govoriti o čistki. Naravno, prirodno je da dođe do neke vrste smene generacija. Kao lider SNSD mislite da ne razmišljam o tome? Naravno da razmišljam. Kada je trenutak – uvek se postavlja pitanje pravog trenutka. Ima ljudi koji nisu dali određene rezultate, i to je nesumnjivo. Da li ćemo seći glave onima koji su napravih kriminal – hoćemo. Onima koji su umorni reći ćemo „hvala” – doći će neki drugi.

(Razgovarali Nedeljka Breberina i Anđelko Kozomara)