ИНАУГУРАЦИОНИ ГОВОР
ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
АКАДЕМИКА РАЈКА КУЗМАНОВИЋА,
ПРИЛИКОМ СТУПАЊА НА ДУЖНОСТ И ПОЛАГАЊА ЗАКЛЕТВЕ ПРЕД НАРОДНОМ СКУПШТИНОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
28. ДЕЦЕМБРА 2007. ГОДИНЕ

Поштовани предсједниче Народне скупштине Републике Српске,
Поштовани предсједниче Владе Републике Српске,
Поштовани представници Републике Српске у органима Босне и Херцеговине,
Поштовани народни посланици и министри,
Ваше екселенције,
Уважени представници вјерских заједница,
Драги гости и пријатељи,
Даме и господо,
Поштовани грађани Републике Српске,

Обраћам се Вама и свим грађанима са осјећањем дубоке и искрене захвалности за част и највише демократско повјерење које ми је дато избором на високу дужност предсједника Републике.

Полагањем заклетве са Уставом у руци, дајем завјет Републици да ми је она на првом мјесту и да ћу учинити све да она буде трајна, правна и политичка чињеница и да ћу се при томе држати устава и закона. Обраћајући се овом високом дому завјетујем се народу да ћу урадити све што је у интересу грађана, а себе обавезујем да нећу учинити ништа што је мимо устава и закона.

Одржаћу дигнитет институције предсједника Републике обављањем дужности предсједника тачно по Уставу ни више, ни мање.

Осјећам потребу, а и цивилизацијска ми је обавеза, да искажем постхумно захвалност др Милану Јелићу на његовој преданости и успјешности у обављању функције предсједника Републике. Његов програм биће чврста основа и мога програма.

Све то ме обавезује да заједно са вама, у континуитету обављања предсједничке функције, уложим све своје знање, искуство, упорност и добре намјере да у заједничком послу учинимо Републику Српску снажнијом, бољом и просперитетнијом.

Свима у Републици обећавам да ћу бити предсједник свих грађана. Зато ће моје, предсједничке просторије, бити доступне свима, да би се непосредно чуо глас грађана.

Настојаћу да изузетну и захтјевну дужност предсједника Републике обављам одговорно и савјесно, залажући се за толеранцију, дијалог и демократске вриједности.

Обављаћу све предсједничке дужности у своме већ изграђеном стилу – праведно, мудро, промишљено, али упорно, како бих био предсједник - грађанин, а не предсједник аутократа. Јер, давно је утврђено у филозофији управљања да није истина да власт квари људе. Напротив истина је да само они надобудни и недорасли свом послу, када се домогну власти, кваре власт.

Зато очекујем да нас не препознају по положају у власти, већ да нас препознају и цијене по професионалном, прагматичном, ефикасном и одговорном раду. Првенствено, то значи – да нећу дијелити, него обједињавати и представљати Републику, стварајући политичко и народно јединство и тиме извршавати основно уставно овлашћење предсједника Републике.

И зато ћу у име Републике подржавати и помагати све грађане да би и они могли помоћи и себи и Републици, да пређемо са добрих ријечи на добра дјела.

Знам да преузимањем функције предсједника Републике Српске на себе преузимам тешку обавезу да, у складу са својим уставним надлежностима, доприносим побољшању стања свих грађана, без обзира на њихову националну, вјерску или политичку припадност.

То значи да ћу радити на томе да Република Српска буде истинска заједница свих својих народа – Срба, Бошњака, Хрвата и осталих грађана.

Настојаћу да воља народа буде највиши закон и да донесени закони и други прописи буду израз одговорности, јасни, одређени и проводиви. Препоручићу законодавцу – Народној скупштини, да доноси што више, ако не све, праведних закона, афирмишући тако праведно право и владавину права. Тиме ћемо се сврстати у круг земаља са високим степеном демократије и праведне правне државе.

Значајан економски и општедруштвени препород можемо градити ако сви својим радом, моралном и умном спремношћу и храброшћу, учинимо све на успостављању највиших политичких, економских и безбједносних стандарда и радимо на побољшању материјалног и друштвеног стања, а све за добро и у корист стабилне, модерне и проевропске Републике Српске и свих њених грађана.

Своје прве мисли и поруке упућујем свима онима који су своје животе уградили у стварање и одбрану Републике Српске, у борби за слободу, достојанство и историјски и национални идентитет наших народа. Наша је света и људска обавеза да много више учинимо за добро породица погинулих, рањених и дјелимично онеспособљених за своје радне и животне функције, као и за све раднике, сељаке и грађане којима је у протеклом грађанском и вјерском рату нанесена материјална штета и духовна бол и која мора на праведан и најприхватљивији начин бити намирена.

Сви уставни органи и институције имају заједнички задатак: стварање и изградњу правне државе и система владавине права, очување и заштиту слобода и права свих правних и физичких лица и њихове правне и имовинске сигурности.

Успјешним обављањем својих функција у духу правног реда и поретка, доприносићу обезбјеђењу постојаности и примјени објективних правних и друштвених правила утврђених Уставом и законом. Тиме ће се, на најбољи начин, штитити темељи уставног уређења Републике Српске.

Нужно је да се створе услови да наш Устав живи, да се његове одредбе примјењују, а не да се неуставним чињењем или нечињењем обезвређују или нарушавају.

Предано ћу сарађивати са Народном скупштином и Вијећем народа, са Владом и осталим органима и институцијама Републике Српске и Босне и Херцеговине. Настојаћу да у највећој могућој мјери доприносим програму промјена и развоја на којима је ангажована Влада и које је Народна скупштина подржала и усвојила. То не значи да ћу преузимати надлежности законодавне или извршне власти, нарушити систем подјеле власти и претварати Републику у предсједнички систем, јер би то било неуставно, а тако нешто не бих нити желио, нити за то имам мандат.

Од свих нас се тражи да радом, снажним аргументима и вјером у исправан пут сачувамо идентитет и постојаност, тековине и вриједности Републике Српске и да не страхујемо за њену државотворност, континуитет и опстанак.
Дејтонским мировним споразумом, као трајним и свеобухватним актом међународног права, завршени су трагични сукоби у региону, успостављен мир, утврђен модел државног уређења са два ентитета и три конститутивна народа и, коначно, конституисана Босна и Херцеговина као самостална и суверена, уставна и правна држава. Успостављено је једино могуће рјешење, постигнут велики компромис, јер ова земља и јесте, и не може ништа друго бити, него земља компромиса. Подршку за то тражимо и очекујемо од отвореног и слободног демократског свијета.

Оспоравања или неприхватања дејтонских рјешења, њихово једнострано и факултативно схватање, уз наглашавање да је овај споразум само зауставио рат и да је већ изгубио своје значење и првобитну функцију, воде само даљој радикализацији међуентитетских и међунационалних односа у Босни и Херцеговини.

Одбијамо све захтјеве за радикално уставно и територијално преуређење Босне и Херцеговине на штету било којег ентитета и народа, а поготово захтјеве за укидање или темељно преуређење Републике Српске и њених суштинских надлежности.

За наставак уставне реформе, са правног становишта, нема никакве сметње, али покретање иницијативе за промјену Устава коначно мора почети од за то легалних и легитимних субјеката.

Уставне промјене, посебно у дијелу унутрашњег уставноправног модела Босне и Херцеговине, могуће је вршити по фазама, као постепен и усаглашен процес, уз услов претходно утврђених циљева, садржаја и обима промјена постојећих уставних рјешења, обезбјеђења пуног консензуса њених двају ентитета и трију равноправних конститутивних народа, те пуног поштовања Уставом утврђеног поступка уставних промјена.

Свака евентуална промјена Устава нужно мора бити вршена мирним путем и заједничким договором, у складу са унутрашњим и међународним правом.

Опредјељење Републике Српске за демократско уређење и европску будућност Босне и Херцеговине је неспорно и већ потврђено. Зато се одлучно морају одбацити сви облици уцјена, неприхватања и обезвређивања Републике Српске, захтјеви за укидање њених надлежности и институција и стварање лажне представе о добрим и лошим, агресивним и миротворним, назови демократским и недемократским народима у Босни и Херцеговини. Залажемо се за очување културе мира, правне, политичке, економске и социјалне сигурности у Републици Српској, као трајној, легалној и легитимној творевини, насталој на темељу домаћег и међународног права и као државотворног ентитета Босне и Херцеговине.

Истовремено, мора престати стално тражење ко је у минулом рату у Босни и Херцеговини побједник а ко побијеђени, ко је жртва а ко починилац злочина, ко је кривац а ко праведник. Опредијељени смо за утврђивање истине као и за осуду свих злочина, за међусобно разумијевање, праштање и повјерење.

Изграђивање политике и њено провођење мора бити у органима и институцијама система, на демократским начелима, отворено за јавност и уз пуну одговорност. Сва заједничка питања у Босни и Херцеговини, било политичка, економска или социјална, рјешавајмо договором, консензусом и компромисом.

Република Српска је достигла свој завидан општедруштвени, културни и цивилизацијски домет.

Остварен је значајан раст привредних активности, са релативно високим растом бруто домаћег производа, донесени су и имплементирани бројни системски закони, инициране структурне реформе и остварен значајан напредак у њиховом спровођењу.

Иако се у посљедње вријеме у Републици Српској остварује видан напредак у привредном и друштвеном развоју, као и у духовном опоравку, ипак ће велики број наших грађана, поготово незапослени, борци, инвалиди рата и рада, пензионери, избјегла и расељена лица, омладина и други бројни неправедно осиромашени грађани, знатније побољшање осјетити тек у идућој и наредним годинама.

Након вишегодишњег очекивања бољег живота и одрицања наши грађани заслужују да све те позитивне промјене и коначно, у њиховој свакодневности, донесу побољшање животних услова.

Изграђивање грађанског, цивилног друштва, у транзицијским условима, подразумијева да се још брже смањује број оних који живе на граници сиромаштва.

Зато су економски развој и социјална политика наш прворазредан циљ и интерес. То је могуће остварити само у стабилном политичком стању и односима. Томе је нужно подредити све остало. У томе смислу потребно је донијети стратегију дугорочног економског развоја. Такође је потребан још бољи свеобухватан и проводив социјални програм, програм запошљавања и збрињавања радника који су остали без посла приватизацијом и стечајем. При томе, потребно је уредити тржиште, сарадњу привредних организација и њихових асоцијација, органа извршне и управне власти.

Да би се постигло то што желимо и планирамо три су групе приоритета у нашем сталном заједничком дјеловању:

Прво, стварање повољног политичког амбијента за конструктивне разговоре са представницима међународне заједнице ради убрзаног пута ка европским интеграцијама и асоцијацијама. Зато ћу затражити да се што прије укину тзв. бонска овлашћења.

Такође, већ данас јасно стављам на знање да Република Српска није, нити ће бити реметилачки, већ кохезивни и конструктивни фактор. Зато ћу стварати унутрашњу политичку климу за уједначавање ставова и подстицати на заједничко и одговорно дјеловање свих, а у првом реду, парламентарних политичких странака о стратешким – виталним питањима Републике Српске.

Друго, стварање правног амбијента за строгу примјену уставних и законских норми, за доношење праведних и проводивих закона и енергично сузбијање корупције и свих видова криминала и друштвено штетног понашања.

Треће, стварање економских и социјалних услова за коришћење природних и развојних потенцијала, оживљавање привредних капацитета, отварање јавних радова, подстицање јавно-приватног партнерства, давање подстицаја за пољопривредну производњу, брже запошљавање и заустављање одласка младих стручних кадрова, већa бригa за ђаке и студенте, борце, инвалиде и пензионере. Потребно је посебно се заложити за праведну расподјелу друштвене добити, заштиту жена, породице, мајке и дјеце, избјеглица и расељених лица, као и свих других неоправдано осиромашених. На остваривању наведених циљева снажно ћу захтијевати ангажовање свих институција система, а нарочито законодавне, извршне и судске власти.

Нашим сељацима и пољопривредницима морамо олакшати услове живота и рада, као што се то чини у свим модерним државама у свијету – да им подстицајним мјерама и смањивањем пореза, такси и других дажбина омогућимо нормалан рад и привређивање.

Наглашавам - основни интерес Републике Српске јесте њен одрживи економски развој и коришћење научних, техничких, природних и посебно људских ресурса. У том циљу, значајно мјесто имаће захтјев за мијењање и побољшање стања у друштвеним дјелатностима – образовању, науци, здравству, култури и спорту. Образовање свих степена мора се дићи на виши ниво квалитета.

У високом образовању учинити препород постижући европски квалитет, а прожимајући га нашом духовношћу, обезбјеђујући интелектуалном стваралаштву материјалну подршку. У материјалну и духовну производњу улази наука као моћна енергија. Стога у науку морамо уложити више труда, квалитета и знатно више средстава. То је нужно јер већ данас, а поготово у будућности, укупан развој све ће више зависити од науке и њене примјене. Добру здравствену и социјалну заштиту морају имати сви наши грађани. Културно стваралаштво, спорт и талентовани млади људи, наш су неисцрпан извор презентације и афирмације у свијету. Зато ћу инстистирати на бољем материјалном статусу, организовању и стручности у свим овим областима.

Република Српска треба да постане једно велико радилиште и градилиште. Пред нама стоје велики задаци: оживљавање производње и услуга, стварање неколико слободних привредних зона, развој нафтне индустрије, пољопривредне производње, хидроелектрана, гасовода, аутопутева и брзих путева, завршетак изградње универзитетских кампуса обају универзитета, изградња и адаптација преко стотину основних и средњих школа, изградња медицинских центара, завршетак бројних објеката друштвене намјене, обнова порушених кућа, завршетак повратка избјеглица, те обнова инфраструктуре у општинама и градовима у Републици Српској.

Остварујући своја уставна овлашћења у односу на законодавну, извршну и судску власт, утицаћу енергично на мијењање стања у којем се многи наши грађани осјећају пониженим због организованог криминала, привредног криминала и корупције, неправедне приватизације и расподјеле, нелегално стечене имовине, спорог рјешавања основних егзистенцијалних, права и слобода грађана.

Да бисмо све то остварили, неопходна нам је економска и социјална стабилност, здраво тржишно привређивање, рационална и ефикасна држава, демократски амбијент, морално и људско достојанство, бржа и већа стопа раста производње, дохотка и запошљавања, снажан раст извоза и смањење обима увоза.

Томе је нужно прилагодити све наше дугорочне и краткорочне развојне планове, посебно привредни развој у областима у којима имамо компаративне предности.

Залагаћу се за повећање средстава и утврђивање јасних и проводивих критеријума за њихову додјелу путем Фондације ''Др Милан Јелић'', која ће финансирати и стимулисати најталентованије ученике и студенте на нашим високошколским установама и у иностранству, помагати научноистраживачку дјелатност и пројекте младих научних радника и истраживача и лидера знања, који ће своје научно и стручно знање и менаџерски таленат и харизму поклонити свом народу и отаџбини.

Као посленик права и правде, трудићу се да допринесем реформи пензијско-инвалидског осигурања у Републици Српској, која је у току, да се унаприједе законска рјешења, повећају буџетска давања, трансформишу фондови, те да се пензије повећају и исплаћују према мјесту гдје су зарађене, односно мјесту посљедњег осигурања.

Посебно наглашавам улогу и одговорност правосудних органа и потребу обезбјеђивања њиховог што ефикаснијег рада. Међутим, они и поред досадашњих великих напора нису довољно ни организационо, ни кадровски ни технички оспособљени.

Зато и инсистирам на досљедном провођењу започетих реформских процеса и на томе да се самосталност правосудног система обезбиједи регулисањем новог начина избора судија и јавних тужилаца.

Помагаћу, у границама својих надлежности и овлашћења, свим институцијама у процесу тзв. унутрашње и вањске хармонизације законодавства Републике Српске са законодавством Босне и Херцеговине и правним тековинама и стандардима Европске уније.

Људска права и локална самоуправа постала су два носећа стуба европских држава и друштава. Зато је потребно ојачати уставноправни и законодавни оквир којим би се више и ефикасније доприносило раду и развоју у локалним заједницама. Локалне заједнице су темељ сваке демократије. Грађанин мора непосредно учествовати и одлучивати о јавним пословима.

Неопходно је обезбиједити складан и равномјеран развој Републике Српске, посебно неразвијенијих општина, које су претежно у источном дијелу Републике.
Зато је нужна поуздана визија развоја, стратегија са дугорочним и оперативним циљевима, утемељење пројеката у свакој општини, већа овлашћења локалних заједница у имовинским, фискалним и другим пословима. Зато и најављујем да ћу захтијевати изградњу нове организације локалне самоуправе, коју ће грађани прихватити и развијати као своје право и обавезу.

Иако се реформа полиције одвија у амбијенту смиривања кризе и по тзв. ''Мостарској декларацији'', морамо јасно рећи: не могу се укидати нити мијењати границе и надлежности ентитетских полиција, што је гаранција безбједности наших грађана и не смије се промјенама реметити постојећи судски и тужилачки систем.

У систему полицијских структура Босне и Херцеговине морају се очувати и Полиција и Министарство унутрашњих послова Републике Српске, са јасно одређеним надлежностима.

Указујем на неопходност бржег и праведнијег рјешавања проблема расељених лица и избјеглица, посебно из Републике Хрватске, у остваривању њихових статусних, имовинских и права из радног односа. Прије свега, неопходно је билатералним, дипломатским, правним и политичким средствима утицати на рјешавање питања одузетих станарских права и замијењене имовине, која стварају велику правну несигурност и страх да ће остати без ичега, чак и они грађани који су регуларно мијењали своју имовину и станове.

Границе Босне и Херцеговине са Хрватском, односно границе на територији Републике Српске у току ријеке Уне, морају се успоставити, јер закључени уговор ни до данас није ратификован. Излаз из ове ситуације јесте наставак преговора са Хрватском или треба затражити арбитражу.

Посебно је питање пренесених надлежности са ентитета на заједничке органе Босне и Херцеговине. Расподјела надлежности је наше унутрашње питање, питање уставног и правног поретка.

Да би се сачувала дејтонска суштина и утврђена равнотежа између државне заједнице и ентитета, мора се прекинути даљи пренос овлашћења, а озбиљно се намеће потреба захтјева за враћање неких пренесених надлежности, посебно оних које нису дале очекивани ефекат на побољшању функционалности институција Босне и Херцеговине.

Након парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању, као и испуњавања додатних услова, очекује нас убрзо потписивање овог споразума, што ће отворити пут у евроатлантске интеграције.

Вјерујем да ће коначно на овим просторима превладати право и правда и да ћемо се без сметњи укључити у евроатлантске интеграције и процесе и са оваквом уставном структуром. Јер, промјена устава је ствар воље конститутивних народа који сами утврђују како ће им бити уређена држава, па то не може бити ствар условљавања на путу у Европску унију.

Европске интеграције остају наш заједнички циљ. Међутим, даљи процес укључивања у евроатлантске интеграције везан је, поред осталог, и за питање улоге ОХР-а и високог представника и намеће потребу дефинисања излазне стратегије укупног ангажмана међународне заједнице. То ће означити прекретницу у развоју укупних односа на овом простору, што ће унијети много више одговорности у рад домаћих институција. Домаћи органи, институције и грађани коначно морају судбину своје земље узети у своје руке.

Размјештај институција Босне и Херцеговине представља још једно од рјешења која би допринијела уравнотеженом значају свих дијелова земље.

Овим би се обезбиједило да се изврши равномјеран распоред сједишта установа, министарстава, агенција и органа не само у Сарајеву, као главном граду, већ и у главним и другим градовима конститутивних дијелова Босне и Херцеговине.

У постконфликтној ситуацији основно је обезбиједити пов¬је¬рење, искреност и спремност на културни дијалог, толе¬ран¬цију и помирење између етничких група.

Међутим, постоје захтјеви да власт дјелује само по принципу већине, занемарујући могућност дискриминације и мајо¬р謬зације већине над мањином, што у БиХ није могуће.

Заложићу се за успостављање чврстих и плодних веза са сусједним државама. Специјални паралелни однос ентитета са сусједним државама, на основама реципроцитета, омогућавају даље обогаћивање сарадње на привредном, научном, техничко-технолошком, културном, образовном и другом плану, не угрожавајући суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.

Са Федерацијом Босне и Херцеговине успоставићу искрен дијалог и сарадњу на рјешавању бројних питања која ће грађанима у оба ентитета донијети бољи живот, материјалну и правну сигурност.

Упућујем јасну поруку да је косовско питање одвојено од Босне и Херцеговине, али да оно има изузетан значај за међународни правни и политички поредак.

Једнострано признање независности Косова било би грубо кршење принципа међународног права. Као легалисти, нећемо дати свој глас за признање независности Косова. Сматрамо да је мијешање у унутрашње ствари једне самосталне, суверене и независне државе – Србије, питање рушења територијалног интегритета и као такво и за нас је правно ништаван чин. Пружајући подршку наставку преговора, залажемо се за стабилност региона и афирмацију преговарања и мирног рјешавања свих спорова међу државама и народима.

Вођен највишим стандардима, одговорношћу, природним и људским законима, још једном позивам све вас да заједно радимо на остваривању наших заједничких циљева и обавеза, стално се подсјећајући на питање – не само шта Република може учинити за нас, већ и шта ми можемо учинити за нашу Републику.

Треба нам велико јединство и коалиција добрих идеја, окупљање најбољих и најспособнијих кадрова у свим областима рада и живота и стављање у службу интереса и просперитета Републике.

Обраћам се посебно нашим грађанима поруком: у вашим је рукама, више него у мојим, крајњи успјех или неуспјех нашег заједнички одабраног циља. Ово наглашавам управо вођен мишљу нашег великог народног трибуна Петра Кочића ''Ко искрено и страсно љуби истину, слободу и отаџбину, слободан је и несутрашив као бог...'', што је снажна порука да тај сигурно побјеђује и достиже постављене циљеве.

Покажимо своју оданост – прво Републици Српској, а тиме и Босни и Херцеговини, па и Европи и свима који нас уважавају и подржавају.

На крају, желим да свим вјерницима, који ових дана славе, најсрдачније честитам празнике, са жељом да их проведу у миру, радости и добром здрављу. А општа порука свим грађанима јесте подсјећање да су пуна национална, вјерска и културна толеранција и солидарност међу људима основни услов за добар, угодан и безбједан живот у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Хвала вам свима на повјерењу и подршци.

Срећно!

Академик проф. др Рајко Кузмановић