ГОВОР ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ ДР РАЈКА
КУЗМАНОВИЋА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ
Данас обиљежавамо шездесет и трећу
годишњицу пробоја јасеновачких логораша. Дошли смо овдје да одамо
пошту убијеним страдалницима, да саучествујемо у болу оних који
су овдје оставили своје најмилије, чије су животе зауставиле усташке
каме. Ми се не окупљамо сваке године овдје да бисмо тражили освету
и сијали мржњу. Окупљамо се да бисмо казали истину о томе шта
се овдје збивало прије више од шест деценија. Ми тражимо истину
и само истину о томе колики је злочин овдје учињен. Тражимо истину
и зато да би се схватило да је тек минули рат по много чему наставак
рата из времена тзв. Независне Државе Хрватске.
Југославија је била једина земља која послије Другог свјетског
рата није пописала своје жртве. То се могло догодити у земљи која
је многе историјске факте потчинила идеологији на којој је била
саздана. Тако никада на видјело није тачно показано ко су жртве,
а ко злочинци.
Доња Градина остаје у вјечном памћењу по масовности људског страдања.
Она је највеће стратиште и логор смрти у систему усташких јасеновачких
стратишта, због којих и данас подрхтава ова наша земља и све нас
обузима свеопшта и непролазна бол и жалост. Јасеновац и Градина
су симбол страдања невиних.
Овдје су мучени и убијани - Срби, Роми, Јевреји и припадници
других народа. Страдали су само зато што су друге вјере и нације.
У јасеновачким логорима, наравно, страдали су и бројни противници
усташког режима и неистомишљеници, хрватски антифашисти и други,
који су се били против идеолошке, вјерске и националистичке политике
и злочина усташког режима. Сви они били су жртве усташких расистичких
закона, нацистичке и геноцидне политике Независне Државе Хрватске.
Монструозност злочина у Јасеновцу је јединствена и застрашујућа.
Такав злочин није виђен ни прије ни послије. Оно што се овдје
збивало и што су усташе чиниле, надмашило је злочине нациста који
су посијали логоре смрти широм поробљене Европе.
Света је наша дужност - људска, морална и цивилизацијска, да
јасеновачке жртве никада не буду заборављене, као и жртве најновијег
рата на овој напаћеној земљи. То треба чинити ради наше будућности,
ради будућности наше дјеце, коју треба да учимо истини и вјери
да зло не смије овладати људима. На свијету постоји колико добра
толико и зла. Вјерујмо да у борби између ових супротности треба
да побиједи добро.
Вјерујем, и треба вјеровати да не постоје злочиначки народи.
Постоје злочинци, носиоци сулуде идеологије који имају своје име
и презиме. Треба јасно рећи да злочин никада не застаријева и
мора бити кажњен. Наравно, то није утјеха за жртве, али је поука
и порука за будућност, за изградњу мира и за свеопшти напредак.
Људски и хришћански је праштати, али се не смије ни заборављати.
Наше присуство данас овдје управо потврђује да се не смију заборавити
и затрти трагови геноцида. Они који желе умањити размјере злочина,
треба им истином показати и онемогућити да се историја преправља.
Не смијемо дозволити да фалсификати постану истина и да се на
њима пише историја.
Будуће генерације, без обзира на њихову националну и вјерску
припадност, морају знати величину и монструозност злочина и планског
уништавања, посебно српског народа, које се збивало у Јасеновцу,
чији је Доња Градина само дио. То мора да буде опомена да се више
никада и никоме то не смије догодити.
Покушаји преправљања историје, чији смо свједоци, опомињу на
неопходност интензивирања научних истраживања свих аспеката комплекса
логора Јасеновац. Та истраживања по својој природи су интердисциплинарна
- историографска, антрополошка, демографска, форензичка. Она обухватају
питања циљева, карактера и функционисања логора, начина и методологије
спровођења злочина, наредбодаваца и извршилаца, као и утврђивање
личног и колективног идентитета жртава, мјеста њиховог рођења
и живљења прије депортације у логор. Свјесни смо чињенице да је
то велики и трајан напор, напор који се не смије сматрати завршеним.
На реализацији ових задатака морају бити ангажовани органи и институције
Републике Српске, истакнути стручњаци, и из Републике Српске и
из иностранства.
Само на тај начин отклониће се опасност ревизионистичких покушаја
рехабилитовања злочиначке усташке творевине, све на рачун умањивања
значаја антифашистичког покрета и поништавања његовог мјеста и
улоге. Тиме ће се, засигурно, помоћи праведном и објективном сагледавању
савремене трагедије српског народа и допринијети нормализацији
и стабилизацији стања и безбједности у овој "малој земљи
међу свјетовима", као и у региону у којем крвава драма траје
вјековима. Ово наглашавам и ради добросусједских односа, мира
и толеранције, који су, поготово у овом времену, потребни Босни
и Херцеговини и сусједним државама у региону.
Поручујемо да смо искрено окренути будућности, посвећени миру,
толеранцији и да желимо ићи у корак са европским државама и народима.
Морамо створити природно стање искреног дијалога, поштовање свих
различитости и посебности, успоставити вриједности моралних обзира
и опхођења међу људима и народима. У томе очекујемо разумијевање
и подршку мирољубивог дијела свијета, а посебно православног.
Јединствени смо и чврсти у намјери да очувамо наше легитимно
право конститутивног народа одбацујући било чије захтјеве за умањење
уставом утврђених функција, идентитета, интегритета и достојанства
Републике Српске и српског народа. Ми имамо вјеру и наду у себе
и у Републику Српску. А без наде и вјере у будућност, нема ни
садашњости.
Долазеће вријеме, и за свјетовну и духовну власт, мора бити у
знаку борбе за побољшање материјалног и социјалног положаја наших
грађана, изградњу и развијање Републике Српске као организованог
конститутивног дијела Босне и Херцеговине. То је данас завјетни
задатак и обавеза свих нас, свих наших органа и институција чиме
одужујемо највећи дуг онима који су нас највише задужили - задужили
животима својим.
Са овог историјског мјеста позивам све органе и институције Републике
Српске и Босне и Херцеговине да обезбиједимо политичку стабилност,
економски напредак и социјалну сигурност, да напустимо и отклонимо
мржњу и завист, да се окренемо сарадњи и међусобном уважавању.
Управо онако, како смо више пута истицали - радимо и понашајмо
се као добри и вриједни људии, људи добре воље, сарадње и разумијевања.
Наша опредјељења су миротворни, демократски и реформски процеси
у изградњи заједнице и друштва, хармоничног живота, културног
и миротворног дијалога, највишег нивоа толеранције и међусобног
уважавања. Само на тај начин ћемо стварати своју бољу будућност,
са јасним правцем развоја и тражења свог мјеста на међународној
сцени.
Данас, још једном то наглашавам, ми никоме не желимо да судимо,
ми само свједочимо, јер "не постоји ништа што је скривено
што се неће дознати и на видјело изаћи". Ми желимо да се
заустави наопаки ход историје и чести покушаји затирања коријена
и бића српског народа на подручјима његовог вјековног постојања
и живљења.
Тако се можемо одужити свима онима који су невино страдали на
овом мјесту нашег бола.
Нека им је вјечна слава и хвала!
