Говор предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић на отварању „Јахорина економски форум“ под називом „Економија новог доба – иновације, дигитализација и комуникационе технологије као база економског развоја“

Поштована предсједнице Владе Србије,

предсједниче Владе Републике Српске,

предсједниче Федерације БиХ,

уважени министри, посланици и представници локалних власти,

министри и у Влади Републике Српске, Србије, Федерације,

сви oкупљени представници бизниса, представници оних наших настојања да идемо у корак са оним што нам будућност намеће, зато смо се и окупили данас овдје.

Захвалност организатору на очито још једном успјешно организованом форуму, који нас окупља овдје и са којег увијек изњедримо неке нове идеје. Ево подсјетили смо се како смо дошли до новог министарства.

Сви ћемо се сложити да живимо у доба које се увелико разликује од времена које је иза нас. И то је логично,  у томе нема ничег необичног јер у сваком новом раздобљу глобално друштво је улазило у нове фазе развоја.

Међутим, ипак промјене су толико значајне и упечатљиве да просто налажу да размислимо на који начин можемо ићи у корак са тим промјенама да бисмо знали на који начин ћемо се кретати на привредном, социјалном, админситративном, па безбједносном и сваком другом плану.

Прије неколико дана прочитала сам фасцинантну пројекцију да ће се у свијету десити више промјена у наредних десет година, него у претходних 250 година. Ово обећава али и забрињава. Јесте фасцинантно, али јесте и засрашујуће.

Захваљујући технолошким иновацијама наша будућност изгледаће битно другачије од свега на шта смо навикли, а четврта индустријска револуција из коријена ће промијенити свијет какав познајемо. Кичма индустрије 4.0 су технологије које спајају физичке, дигиталне и биолошке сфере. Нове технологије обједињују практично све на планети у функционалне мреже и омогућавају видове комуникације који су донедавно били незамисливи.

У свијету данас бујају потпуно нове области економије засноване на вјештачкој интелигенцији, интернету ствари, новим материјалима, роботици, аутономним возилима, 3-Д штампи, похрањивању енергије и података, нанотехнологијама итд. Већина некадашњих индустријских грана данас су просто превазиђене.

Дигитална економија пружа неслућене могућности за развој нових привредних грана и значајан економски раст. Према одређеним процјенама,  укупна вриједност свјетске дигиталне економије биљежиће огроман скок у наредном периоду, да ћемо се морати и ми сами прилагодити. Мада смо ми мали регион, то упућује да се у дигиталној економији крије огроман потенцијал и за наш развој.

Најбољи начин за развој привреде и повећање стопе запослености јесте пробој на инострана тржишта, а основни предуслов за то је стварање иновативних и квалитетних производа.

Приватне компаније и јавни сектор који не интегришу иновације у производне и руководеће процесе, и не подстичу иновативну културу неопходну за унапређење постојећих и стварање нових производа и услуга тешко могу опстати на тржишту и оправдати сопствену сврху.

Успјех организација у будућности одређиваће њихова способност да свијет сагледају другачијим очима и да то преточе у компаративну предност.

Свима нам је јасно да је савремено знање кључ успјеха у 21. вијеку. Међутим, иако посједујемо креативни потенцијал наша цијела регија далеко заостаје за земљама Европске уније у иновативном смислу.

То најбоље илуструје податак да је у 2017. години у 15 „старих“ чланица ЕУ било регистровано или је било у процесу регистрације скоро 68.000 патената, односно свега 13 у свим земљама западног Балкана.

Да бисмо ухватили прикључак треба нам довољно школованих стручњака у потпуно новим областима. Чак 65% данашњих првачића ће за 20 година радити на пословима који данас уопште не постоје! Зато је нужно направити велики заокрет у области образовања како би младе људе припремили за стицање вјештина које ће их учинити конкурентним на тржишту.

Зато је главно питање како ћемо прескочити постојећи технолошки јаз и створити оптимални пословни амбијент за наш друштвени и економски развој.  У том видим и сврху нашег данашњег окупљања, како бисмо отворили одређене теме и дали могуће одговоре.

Према Извјештају о глобалној конкурености 4.0 Свјетског економског форума који обухвата 140 земаља, Босна и Херцеговина налази се на 91 позицији. Нажалост, од 12 стубова које прати Извјештај, управо у области способности иновирања остварује најслабији резултат и налази се на лошој 114 позицији. Посебно забрињава податак да је БиХ тек на 131 мјесту према способности сарадње више актера, односно способности привреде и иноватора да остваре потребну сарадњу.

Зато треба размишљати прагматично и стварати рјешења која ће нам свима бити од користи. Да бисмо ишли у сусрет овим изазовима, у Републици Српској смо формирали, као што се чули, ново Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво као механизам који ће повезати потребе друштва са научном и академском заједницом, те увести алате за развој дигиталне економије.

Преко овог министраства Влада Републике Српске ће већ од ове године реализовати седам амбициозних пројеката вриједности од преко 6,6 милиона КМ од којих се два односе на научнотехнолошки развој и пет на област дигитализације.

Ускоро ћемо покренути пилот-програм „Синергија“ кроз који ћемо суфинансирати конзорцијуме које чине  тимови истраживача и пословних субјеката. Желимо да подстакнемо сарадњу научника са пословним сектором од чега сви могу да имају користи.

Да бисмо припремили младе људе за захтјеве будућег тржишта рада покренули смо и пилот – програм доквалификације високообразованих незапослених лица за тражена занимања на тржишту рада, у области информационих технологија. Дакле они који припадају оним занимањима који представљају дефинитивно непродуктивни вишак, за њих смо нашли једно од оваквих рјешења.

Поред тога, планирамо да успоставимо мрежу STEM центара широм Републике Српке да би млади усвајали корисна знања како би касније лакше уписали техничке факултете и долазили до посла.

Основни предуслов дигиталне економије јесте квалитетан интернет за што бољу глобалну повезаност зато ће Влада преко ресорног министарства  финансирати пројекат покривања регионалних центара у Републици Српској бесплатним бежичним интернетом, као и пројекат којим се олакшава процедура уписа дјетета у матичну књигу рођених.

Међу усвојеним пројектима је „еСандуче“ с циљем да сваки грађанин и пословни субјекат у Републици Српској може креирати сопствено, јединствено „поштанско сандуче“ за комуникацију са системом еУправе. Ту је и пројекат који подразумијева креирање апликативног софтвера за систем обједињене наплате (СОН), који ће омогућити брз и ефикасан процес обједињеног обрачуна и наплате комуналних производа и услуга: комунална накнада, утрошак воде, градска чистоћа и остале градске накнаде.

Међутим, мислим да треба отићи и корак даље и не чекати да нам промјене закуцају на врата. Зато би било корисно да постоји оперативно тијело састављено од младих, школованих и динамичних људи који могу повезати домаће предузетнике са иностраним фондовима. Новац постоји, али је потребно пронаћи начин да се привуче и да се тај новац привуче.

Један од тих начина јесте промоција пословних модела који ће бити занимљиви инвеститорима из иностранства. Треба системски подстицати младе да покрећу мала предузећа која ће развијати иновативна рјешења. Одличан примјер подршке start-up фирмама је Иновациони центар Бања Лука који може послужити као расадник за сличне подухвате у другим срединама.

Ипак, чак ни најмодернији програми понекад нису гаранција успјеха. Нова индустријска револуција поставља и нове захтјеве, ново размишљање, нове вјештине и нови приступ развоју.

Проблеми који нам данас изгледају нерјешиво, ускоро би могли постати нешто што ћемо подразумијевати попут мобилних телефона. Можемо, међутим, претпоставити да ће иновације које мијењају свијет постати доступне за много краћи период него раније. Зато ћемо, фигуративно говорећи, морати научити да прескачемо по неколико степеница умјесто да се пењемо степеницу по степеницу.

Индустрија 4.0 има потенцијал да побољша квалитет живота и повећа економски раст цијелог нашег региона, технолошке иновације ће повећати продуктивност и ефикасност цијелих система, смањити трошкове услуга и трговине, отворити нове области привреде.

Међутим, то ће се десити само у земљама који на вријеме схвате важност трансформација. Сви остали остаће заробљени у старим навикама и рутинама, а тиме ускраћени за  конкурентност, привредни раст и развој.

Привреда заснована на привредним гранама које доносе ситне профите друштво дугорочно гура у сиромаштво. Потребно је изабрати најважније области у које треба циљано улагати, што је трауматичан, али нужан корак. Наше Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво координисаће израду Стратегије паметне специјализације која ће идентификовати максимално пет области које ће бити покретач развоја Републике Српске у будућности. За сада разматрамо области производње хране, енергетику, металопрерађивачки сектор и креативну индустрију, уз информационо-комуникационе технологије које су хоризонтално интегрисане у свим секторима.

Морамо кориговати наш однос према развоју и у том смислу сви морамо да се прилагођавамо. Образовни сектор мора иновирати свој приступ. Пословни сектор мора пратити трендове који су често захтјевају корјените промјене. Јавна администрација и регулаторне агенције морају блиско сарађивати са различитим секторима како би правовремено разумјели промјене и правиле подстицајан институционални оквир и амбијент за развој.

Укратко, наш заједнички задатак је да у наредном периоду мудро градимо систем подршке предузетништву кроз примјену иновација свјетског квалитета које ће моћи да се комерцијализују у нашој привреди, али и да се појави као партнер иностраној привреди.

Овај форум одлична је прилика да се суочимо са тешким питањима за будућност свих нас и цијелог региона, да размјенимо примјере добре праксе и да упутимо једни друге у оно што јесте важно, а можда смо пропустили да то видимо, да  једни другима помогнемо у крајњем случају у том процесу прилагођавања. Република Српска је отворена за све врсте квалитетних иницијатива.

Вјерујући да ће и овај форум дати одговоре на одређене дилеме и изазове, желим свим учесницима пожељети срећан и успјешан рад и захвалити свима онима који су дали свој допринос у разради ових важних тема.

Још једну ствар да нагласим на крају, слушајући данас у уводном излагању о дроновима који раде одређене послове, роботима који раде одређене послове, наравно, човјек не може да се не запита, а шта са људима? Шта са људима који ће тиме изгубити послове које ће преузети неке машине и неки уређаји? Па школовати их на прави начин за она занимања која ће им давати запослење, а не за она која су превазиђена. Како год и са које год стране кренемо доћи ћемо да система образовања, зато што је он кључ за промјене које морамо произвести на институционалном плану, чак и по цијену да наиђемо, а по правилу је тако, кад год уђете у неку велику реформу, на отпор. Дакле, без обзира на отпоре мораћемо да мијењамо друштво и ми смо спреми у Републици Српској да мијењамо друштво и да се захвалимо за све оне привредне субјекте, представнике бизниса који је стајали читав низ година на услузи, да тако кажем, институцијама да бисмо ушли у једну нову фазу развоја.

Хвала лијело и желим вам успјешан рад!

Pin It on Pinterest