Академик Рајко Кузмановић рођен је 1. децембра 1931. године у Челинцу.

Образовање
Академик Рајко Кузмановић основну школу завршио је у Челинцу, а нижу реалну гимназију у Босанској Градишци 1950. године.
Матурирао је на Учитељској школи у Бањој Луци 1954. године. Правне студије завршио је у Загребу 1964. године и стекао звање дипломираног правника управног смјера. Затим је завршио и Филозофски факултет у Загребу 1973. године и стекао стручни степен- професора педагогије и социологије. Постдипломске студије завршио је на Правном факултету у Загребу (Државноправни смјер) 1977. године.

Докторску тезу „Мјесто и улога Привремене народне скупштине ДФЈ у државноправном конституисању нове Југославије“ одбранио је на Правном факултету у Мостару 1980. године.

Животни пут
Скоро цијели свој радни вијек академик Рајко Кузмановић провео је у Бањa Луци . Обављао је разне одговорне послове: шеф просвјетне службе у општини Челинац, предсједник Скупштине општине Челинац, директор Политичке школе у Бањој Луци, начелник Секретаријата за образовање, науку и културу општине Бања Лука, члан Извршног одбора општине Бања Лука и генерални секретар Универзитета у Бањој Луци.

Највећи дио радног вијека Рајко Кузмановић посветио је високом образовању и науци. Његов "сursus honorum" текао је на начин уобичајен тада на Универзитету у Бањој Луци. Наставник је на Правном факултету од његовог оснивања (1975), прво као спољни сарадник – асистент (1975-1977), затим доцент (1977-1981), ванредни професор (1981-1985) и редовни професор (од 1985. године). Ту је, поред матичног предмета (Уставно право) петнаест година предавао и предмет "Упоредни политички системи", а једно вријеме (1988-1994) и "Науку о управљању".

Био је продекан (1979-1981), а затим декан Правног факултета у Бањој Луци (три мандата – од 1983. до 1985. и од 1996. до 2000. године), декан Факултета пословне економије у Бањој Луци (један мандат).

Биран је за проректора Универзитета у Бањој Луци (један мандат – 1986-1988), за ректора (два мандата – 1988-1992) и за проректора Славјанског универзитета МАГЕН у Москви.

Дуго је (око 25 година) био шеф Катедре државноправних наука на Правном факултету. Од 1983. године је руководилац постдипломских студија гдје је као ментор извео генерације магистара и више доктора наука. Хонорарни професор био је на правним факултетима у Мостару и Приштини, на Филозофском факултету у Бањој Луци, Високој школи унутрашњих послова, Факултету пословне економије у Бањој Луци и Паневропском универзитету „Apeiron“ у Бањој Луци.

Поред тога што је члан Академије наука и умјетности Републике Српске члан је још три Академије наука и умјетности: Међународне кнежевске академије хуманитарних и природних наука (МАГЕН) Руске Федерације у Москви од 2001. (редовни члан), Балканске академије наука и културе (BASE) у Софији од 2005. (дописни члан) и Свјетске академије наука и умјетности (WААS), у Сан Франциску, од 2006. (редовни члан).

Био је предсједник или члан многобројних савјета, комисија, управних одбора, организација, секција; биран у више почасних функција и звања: предсједник Одбора за оснивање Универзитета у Бањој Луци, предсједник Савјета Универзитета, предсједник Наставно-научног вијећа Универзитета, предсједник Наставно-научног вијећа и предсједник Савјета Правног факултета у Бањој Луци, предсједник Научног вијећа Института за међународно право и међународну пословну сарадњу у Бањој Луци, предсједник Научног вијећа Центра за политичке студије и истраживања „Веселин Маслеша“ у Бањој Луци, предсједник Савјета Института за историју у Бањој Луци, предсједник Удружења универзитетских наставника и научних радника БиХ, предсједник Заједнице универзитета БиХ, предсједник Заједнице универзитета Југославије, предсједник Удружења правника Републике Српске, члан Савјета Просвјетно-педагошког завода БиХ, члан Савјета Музеја Босанске Крајине, члан Савјета Радио телевизије СР БиХ, народни посланик Скупштине СР Босне и Херцеговине, предсједник Заједнице универзитета БиХ.

Као угледног интелектуалца, политичке и државне власти у Југославији и БиХ укључивале су га у разне државне и политичке органе: народни посланик Скупштине СР БиХ (1961-1965), члан Комисије за уставна питања Савезне народне скупштине СФРЈ (1974), члан Уставне комисије за ревизију Устава СР БиХ (1990), члан Комисије за уставна питања Народне скупштине Републике Српске (1995-2000), члан Комисије за израду Устава СФРЈ (1974), члан Комисије за израду и промјене Устава Републике Српске, потпредсједник Савјета Балканског центра за изучавање локалне самоуправе и члан Правног савјета Владе РС. Уз то, био је делегат на конгресима ССРН Југославије (1960), и СК БиХ, члан ЦК СК БиХ, делегат на Конгресу Савеза синдиката БиХ и члан Републичке конференције ССРН БиХ. Био је судија (1994-1998) а потом предсједник Уставног суда РС (1998-2002) и члан Високог судског савјета и Високог тужилачког савјета Републике Српске.

У настави и науци академик Кузмановић ради скоро педесет година. Плод његовог дугогодишњег наставничког и научног рада су уџбеници и бројни научни и стручни радови и прикази. Објавио је двадесетједну књигу(21) и око двије стотине(200) научних и стручних радова.

БИБЛИОГРАФИЈА
I. Уџбеници
-Уставно право
-Основи науке о управљању (коаутор)
-Упоредни политички системи
-Устав и права грађана (коаутор)
Ови уџбеници су коришћени на свим правним факултетима у СР БиХ и на многим факултетима у бившој Југославији, и то како од стране студената, тако и од стручњака у пракси.

II. Изабрана дјела из научно-истраживачког рада
- Привремена народна скупштина ДФЈ (1981)
- Упоредни политички системи (1991)
- Основи науке о управљању(1991)
- Уставно право (1999) више издања
- Уџбеник Устав и права грађана (2000).
- Есеји о уставности и државности (2004)
- Бањалучко школство у земљотресу (1984)
- Монографија „Челинац кроз вијекове”(1975)
- Конститутивни акти Републике Српске (1994)
- Субјективне снаге у политичком систему СФРЈ (1985)

III. Научни и стручни радови-чланци и студије
Написао је и објавио преко 200 научних и стручних радова објављених у домаћим и свјетским часописима и публикацијама.Попис радова може се наћи у Љетопису Академије наука и умјетности (www.anurs.org).

Академик Рајко Кузмановић дао је значајан допринос у изради Енциклопедије права (Савремена администрација, Београд 2001) обрадивши већи број одредница (република, устав, право својине).

Предсједник је уређивачког одбора за израду Енциклопедије Републике Српске.

Професионална и научна интересовања
Бројни научни и стручни радови показују да је научно интeресовање академика Кузмановића било усмјерено на области уставног права и политичких система, државног менаџмента и управљања, образовања и школства и бројне општедруштвене теме. Њима је посветио највише пажње. Проучавао је, поред специјалних теоретских или практичних питања, и основне уставноправне институте и изградњу уставног система и права.

Блиска су му и питања парламентарних и других органа власти, правне и политичке улоге представничких тијела у уставном и политичком систему, уставности и законитости, теорије федерализма, теорије управљања, политичког организовања и удруживања, уставног судства и правосудног система уопште, конститутивности, демократских институција, суверенитета, изборног система, територијалне организације и локалне самоуправе, људских права и основних слобода, информисања и образовања..
Признања

Високи научни реноме академика Кузмановића потврђују и бројна научна признања и почасти које је добијао, прије свега за допринос развоју науке, за цјелокупан научни, наставни и јавни рад.

Добитник је низа највиших државних и друштевних признања : три ордена предсједника Републике (СФРЈ) – орден рада, орден за војне заслуге и орден заслуга за народ; признање предсједника Републике Српске – Орден Његоша првог реда и Орден части са златним зрацима; плакете и повеље универзитета у Бањој Луци, Коњи (Турска), Катовице (Пољска), Острава (Чешка); повеље више градова: повељу и златни грб Града Бање Луке, златну плакету Челинца; златну плакету Правног факултета у Бањој Луци; Плакету „Веселин Маслеша“ за научни рад.

Рајко Кузмановић улази у ред наших најзначајнијих стручњака за уставно право. Академик Кузмановић професор је на Универзитету у Бањој Луци и Паневропском универзитету у Бањој Луци. Као признат научни радник, изабран је за дописног члана највише научне установе у Републици Српској – Академије наука и умјетности Републике Српске – 27. јуна 1997. године, а за редовног члана 21. јуна 2004. године. Био је секретар Одјељења друштвених наука и потпредсједник Академије наука и умјетности Републике Српске, а за њеног предсједника изабран је 2004. године.

Академик Рајко Кузмановић на пријевременим изборима за предсједника Републике Српске одржаним 09.12. 2007 год. изабран је за предсједника Републике Српске као ванстраначка личност, а кандидат Савеза Незавизних Социјалдемократа.