Налазите се: Почетна » Вијести » Обраћање предсједника Републике на свечаној академија поводом 9. јануара – Данa Републике Српске

Обраћање предсједника Републике на свечаној академија поводом 9. јануара – Данa Републике Српске 

Ваша Светости и ваша преосвештенства,
поштовани предсједниче Народне скупштине Републике Српске,
предсједнице Владе Републике Српске,
члану Предсједништва БиХ,
поштовани изасланиче предсједника Републике Србије,
поштовани потпредсједниче Владе Републике Србије, уважени бивши предсједниче Републике Србије, Ваше Краљевско Височанство, господо министри у Влади Републике Србије и Републике Српске,
уважена господо сенатори,
министри у Савјету министара БиХ,
предсједниче Јужне Осетије,
гости из Аустрије,
поштовани бивши официри и војници Војске Републике Српске,
ваше Екселенције,
ваше Еминенције,
драги гости,
даме и господо, браћо и сестре…
Република Српска је основана на данашњи дан прије 26 година, али она постоји много дуже, може се рећи колико и српски народ на овим просторима.
Република Српска је жеља нашег народа за слободом и племенитом идејом да се живи у миру, да се буде свој на своме!
Од давних времена, хришћански, српски идентитет је саставни дио догађаја и докумената, па и чувена повеља Кулина бана почиње ријечима: „У име оца и сина и светог духа“, a завршава „Нека ми Бог помогне и сво Свето Јеванђеље“.
Све до оних времена када смо се одупирали туђинској власти штитећи право на слободу, своју вјеру и српски језик.
Српска је и Невесињска пушка и Гаврило Принцип и Млада Босна.
Република Српска је и Петар Кочић и његове ријечи у борби за слободу против туђинске окупације и наметања: „Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.“
Република Српска су и Јован Дучић, Иво Андрић, Скендер Куленовић, Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Алекса Шантић, Емир Кустурица, Милутин Миланковић, Никола Тесла, и сви знани и незнани нашег рода.
Сви они су припадали српском културном простору и идентитету, као и свим другим народима који су знали да цијене истинске вриједности.
Зар учесници ослободилачког покрета у Другом свјетском и Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату нису били на истој страни?!
И живота и историје.
Зар битке на Неретви и Сутјесци и акција „Коридор живота“ у Посавини у прошлом рату, нису вођени са истим циљем?!
Да живимо у миру и слободи.
Своји на своме.
Тако је било у прошлости коју знамо цијенити, а у овом времену када идемо ка будућности СВОЈИМ КОРАКОМ.
Нисмо пристали да будемо презрени, већ желимо да се наш глас чује и уважава, како у БиХ, тако и у свим регионалним и међународним форумима.
Ни Уставни суд БиХ није нам могао забранити да своје извјештаје шаљемо Савјету безбједности Уједињених нација о стању и односима у БиХ.
Тиме смо изборили право да се и наше виђење нађе на том форуму да не би једнострани и непријатељски извјештаји високих представника били једини предмет расправе.
Тиме смо помогли принципијелним ставовима Руске Федерације да се супротставе неистиним и злонамјерним нападима на Републику Српску, промовишући међународно право као основу за односе међу народима и државама.
Српски народ у Српској, Србији и цијелом свијету, никада неће заборавити вето Русије на приједлог западних земаља да се Срби резолуцијом Савјета безбједности прогласе геноцидним народом.
Даме и господо, драги пријатељи,
Република Српска формално је настала 9. јануара 1992. године одлуком посланика Скупштине српског народа у Босни и Херцеговини који су усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике.
Скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела и Устав Републике Српске као највиши правни акт наше државности.
Тиме је српски народ у Босни и Херцеговини, показао демократску и државотворну зрелост и одлучност да штити своју историју и своју сувереност.
И све то смо у рату бранили и одбранили.
Своју Републику, њен народ, територију и институције.
Своју државну самосталност унијели смо у завршне мировне преговоре у Женеви, Њујорку, а у Дејтону још једном потврдили и међународним признањем као страна потписница свих анекса мировног споразума као његових суштинских и проведбених докумената.
Међународно признање Република Српска је имала као учесница у бројним мировним преговорима и плановима који су претходили Дејтонском споразуму.
Према Дејтонском споразуму и Уставу БиХ, који је његов саставни и најважнији дио, БиХ је заједница два државотворна ентитета, који имају примат у односу на ту заједницу.
БиХ у Дејтону није добила никакво државно одређење, већ је само названа „БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА“.
БиХ је земља са међународно признатим границама и са минималним надлежностима дефинисаним највећим дијелом у спољним односима, а скоро сав унутрашњи суверенитет припада ентитетима који чине БиХ.
Сваки пут након општих избора, „Босна и Херцеговина“ се саставља конституисањем органа – Предсједништва, Парламентарне скупштине са два вијећа – Представничким и Вијећем народа који потврђују избор чланова Савјета министара.
Предсједништво БиХ је извршни орган власти, а Савјет министара и Стални комитет за војна питања су само његова помоћна тијела.
БиХ није изборна јединица ни за шта – чланови Предсједништва БиХ бирају се непосредно у ентитетима као и посланици Представничког вијећа, скупштине ентитета бирају делегације у Вијеће народа.
На нивоу БиХ не могу се донијети одлуке без ентитетске сагласности.
У Парламентарној скупштини мора постојати ентитетска већина, а ни одлука Предсједништва БиХ донесена прегласавањем неког од чланова из реда конститутивних народа, не може ступити на снагу ако је одбаци скупштина ентитета.
Такву БиХ је одредио Дејтонски споразум, а не ову садашњу анти-Дејтонску БиХ насталу наметањем и кориштењем неправних „бонских овлашћења“, које је сам себи дао високи представник.
Постојање високодецентрализоване БиХ засноване на договору сва три народа је суштина Дејтонског споразума која је годинама систематски убијана одлукама високих представника и Уставног суда БиХ са три странца који су се увијек стављали на страну Бошњака и њихових неумјерених и непрекидних захтјева за централизацијом и унитаризацијом.
Систематским убијањем СЛОВА ДЕЈТОНА, измислили су ДУХ ДЕЈТОНА, а као правдање су наводили да је то неопходно за европске интеграције БиХ.
Наше опредјељење јесте чланство у Европској унији, са нашом видљивом позицијом у складу са механизмом координације.
Немамо више право на заблуде и грешке, јер како је давно записао велики кинески мислилац Конфучије рекавши: „Човјек који направи грешку и не исправи је, прави другу грешку.“
Зато је наша одлучност да референдумом одбранимо 9. јануар као Дан Републике, од историјског значаја за српски народ и све грађане Републике Српске.
Одлука је одбрана међународног права од његових кршитеља, Високог представника и Уставног суда БиХ који су се заклањајући иза одредбе о коначности и обавезности, понадали да ће наставити са гушењем и урушавањем Републике Српске.
Ако ћемо по принципима Дејтонског споразума, несумњиво је да примат у доношењу одлука имају ентитети, па тиме и Република Српска.
Зато је референдумско потврђивање 9. јануара и Дана Републике, било потврђивање наше слободе и права на став.
Наше право да инсистирамо на Дејтонском споразуму и његовој суштини, јаче је и обавезније од било каквих одлука које се доносе прегласавањем у Уставном суду БиХ, Предсједништву БиХ или Парламентарној скупштини.
Дјеловање Суда и Тужилаштва БиХ као неуставних и наметнутих институција који пресуђују и несразмјерно кажњавају припаднике српског народа, неће моћи наметнути само бошњачку истину о грађанском рату у БиХ.
Као што ни Хашки трибунал својим доскорашњим постојањем није донио ни помирење ни правду.
Једна руска пословица каже: „Не бој се суда, већ неправедних судија.“
Пут Републике Српске био је тежак, у сталној борби за њено очување.
За Српску је пало око 30 хиљада жртава, војних и цивилних.
Зато је постојање и развој Републике Српске побједа свих тих страдалника као наставак њихових живота.
Док постоји Република Српска, постојаће и вјечно сјећање и поштовање жртвама.
Борба за Републику Српску још увијек није завршена, јер атаци на њена права утврђена међународним Дејтонским споразумом, на њене институције и њене празнике, не јењавају и не престају.
Зато неће престати ни наше хтијење да јачамо Републику, да је чинимо бољом, напреднијом, праведнијом, слободнијом.
И самосталнијом – онако како је записано у Дејтонском споразуму.
Неприхватљиво је да бошњачки политичари у Сарајеву, уз помоћ и уз подршку странаца, прегласавају Србе и Хрвате и од Босне и Херцеговине праве илузорну и немогућу државу.
БиХ не може бити само по мјери и по жељи једних, јер је то штетно за све.
Тиме се разара мир, стабилност и шанса за опстанак БиХ.
Републику Српску нисмо добили на мировној конференцији ни одлуком неког суда, па нам је нико и не може одузети, административним мјерама.
Тог 9. јануара 1992. године, ми смо проглашавајући Републику Српску у својој институцији, у Народној скупштини, ударили камен темељац своје будућности у слободи.
Слобода је увијек представљала идеал српског народа.
Идеал, због којег смо у прошлости плаћали високу цијену, али нисмо одустајали.
Оно, што смо плаћањем те цијене изборили, била је слобода коју никада нисмо љубоморно чували само за себе, већ смо државе настајале углавном нашом борбом и жртвама српског народа, увијек били спремни дијелити и са другима.
И то, чак и са онима који су се борили да ту слободу или државу не добијемо.
Република Српска је држава која гарантује и штити људска права и слободе свим својим грађанима без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповјест, социјално поријекло, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или било које друго лично својство или опредјељење.
Оним злонамјерним то не вриједи показивати и доказивати.
Можда је након рата било заблуда и илузија да ћемо имати несметан пут ка заједничкој будућности сва три народа, са међунационалним помирењем и повјерењем, остављајући за собом крвави сукоб.
Вријеме је показало да више не смијемо оклијевати у заштити уставног поретка Републике Српске, заснованог на међународном праву.
Рецимо данас да нећемо у Устав БиХ унијети отете надлежности на ниво БиХ.
То је отето и биће враћено.
То је наше право, а још више обавеза према свим онима који су страдали у прошлим временима.
Нашим опредјељењем за војну неутралност и демилитаризацију доказујемо одрицање од рата као начина рјешавања неспоразума и сукоба.
По Дејтонском споразуму Република Српска је држава, а Босна и Херцеговина државна заједница, више заједница држава.
Зашто и за кога онда Уставни суд БиХ сво вријеме доноси одлуке са циљем да конфедерално уређење БиХ трансформише у унитарно, дајући подршку наметнутим и неуставним институцијама на нивоу БиХ.
Циљ је да Републику Српску сведе на празну љуштуру и безличну регију.
„Узмите ентитетима војску, полицију и финансије, и ентитети ће увенути“ – говорио је Педи Ешдаун, високи представник који је највише кршио Дејтонски споразум.
Права на референдум као одраз народне суверености нећемо се одрећи.
Напротив.
Сваки пут када оцијенимо да је угрожена суштинска основа Републике и њена неотуђива права, тражићемо одлуку народа.
Нећемо бити авантуристи па срљати у неизвјесност, тражићемо и чекати јединство свих политичких партија.
Референдум је наше уставно и законско право, које нам нико не може одузети.
У наредном периоду на референдуму ћемо донијети и нови Устав Републике Српске, који је већим дијелом написан и у складу је са Дејтонским споразумом.
Иако многи покушавају другачије приказати, ми немамо проблем са Босном и Херцеговином, онако како је парафирано у Дејтону, а потписано у Паризу 14. децембра 1995. године.
Драги другови и пријатељи,
Живот у Републици Српској, у посљедњих 26 година, а посебно у протекле двије деценије од када живимо у одбрањеној слободи, није увијек био лак.
Ратна разарања, скоро потпуно уништена и девастирана привреда и инфраструктура, потпуна изолација и неоправдано неповјерење других у могућност да смо спремни да се уздигнемо, да створимо нову вриједност и изградимо мирно и модерно друштво, само су неке од околности које су примарно утицале на то.
Нажалост, уз бројне искрене и добронамјерне странце, у Сарајеву су столовали неки који су покушавали да нас учине беспомоћним да би лакше управљали мимо народне воље.
Показали смо да без обзира на небројене политичке и финансијске притиске, можемо обезбиједити развој и раст.
Стварањем и одбраном Републике Српске, заштитили смо колективно право српског народа, а њеним економским јачањем, изградњом и модернизацијом, осигуравамо права свих грађана Републике Српске.
Није стање у Републици Српској идеално.
Зато су пред нама бројни инвестициони пројекти које ћемо реализовати, а којима је циљ – развијенија Република Српска у којој сви њени грађани живе боље и сигурније.
„Свако од нас треба да учини оно што је до нас“, говорио је покојни патријарх Павле.
Свако од нас треба мислити на отаџбину Републику Српску, онако како су то чинили бројни јунаци и великани кроз вјековну историју.
Требамо бити поносни на себе и своје успјехе, али се и радовати и оним туђима.
Од наших планова и циљева нећемо одустајати, некада то неће бити у жељеним роковима.
Али ће бити и то у условима дуготрајне свјетске економске, али и политичке кризе.
Данас живимо у Републици Српској у којој смо успјели очувати финансијску и безбједносну стабилност, у којој сви параметри показују, додуше некада недовољан, али ипак постојан раст, у којој пензионери редовно добијају своје пензије, а радници плате, у којој су изграђене бројне институције и реализовани многи капитални инфраструктурни пројекти.
Ускоро ћемо завршити и аутопут по имену „9. јануар“, траса Бањалука – Добој, чије дионице од Лакташа до Друговића и Добоја до Прњавора смо већ отворили.
Градимо путеве по најмодернијим стандардима, нашим знањем и не планирамо се зауставити док таквим путевима не повежемо цијелу Републику Српску.
Не планирамо се зауставити и док се аутопутем преко своје територије, не повежемо и са нашом Србијом.
Изградили смо и најмодерније болнице у Бијељини и Невесињу, градимо болнице у Добоју и Источном Сарајеву, у Бањалуци реновирамо Клинички центар Републике Српске, и то по свјетским стандардима.
На понос свих грађана Републике Српске изградили смо и сједишта државних институција, у Бањалуци и Источном Сарајеву.
Радимо и градимо ослањајући се и на подршку и помоћ Републике Србије.
Српски народ је у националном, језичком и културном погледу, јединствен и недјељив.
Србија је наша матица и наша љубав и то не би требало никоме да смета.
На Сретење ће бити потписан документ којим ће Србија и Српска обавезати све своје државне органе да створе материјалне, друштвене и политичке услове за успјешан развој и очување националног идентитета српског народа.
Наш однос према Србији није усмјерен против било кога.
И народ Србије, као и народ Српске, желе да живе у миру и поштовању са свим другим народима у нашем окружењу.
Свима на Балкану треба мир заувијек, а све спорове треба оставити у прошлом времену.
Република Српска наставља даље, СВОЈИМ КОРАКОМ!
На референдуму се показало народно јединство, а на бројним протеклим изборима и подршка политици и властима које воде Републику Српску.
Надамо се да ће народно јединство бити основа за јединство свих политичких субјеката када су у питању права и интереси Републике Српске.

Уз празник Републике, у јануарским данима прослављамо и хришћански празник који позива на мир Божији и на мир међу људима.

Срећан нам Дан Републике.
Живјела Република Српска.
Живјела Србија и српски народ.
Живјели сви грађани Републике Српске.