Говор предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић поводом обиљежавања Дана Републике Српске у Србији и годишњице проглашења првог Устава Републике Српске:

Ваша светости, уважено свештенство,

Поштовани предсједниче Народне скупштине Републике Српске,

Уважени српски члану и предсједавајући Предсједништва БиХ,

Поштовани, предсједниче Владе Републике Српске,

Потпредсједници Народне скупштине  Републике Србије и Народне скупштине Републике Српске,

уважени посланици, поштовани министри

поштовани шефе представништва Републике Српске у Србији,

градоначелници, начелници, представници институција Србије и Српске,

драги пријатељи и гости,

даме и господо

У организацији представништва Републике Српске у Србији окупили смо се данас у Београду како бисмо обиљежили два најзначајнија датума у процесу стварања Републике Српске. Један је 9. јануар 1992. – дан када је Република рођена, а други 28. фебруар исте године, када је Република Српска добила свој Устав, а на темељу уставности и своје правно, политичко и административно функционисање.

Данас можемо с правом рећи да смо поносни на сваки корак који је Српска начинила у 27 година свог постојања и развоја чинећи истовремено поносним и све нас заједно – и оне који су је стварали, и оне који су је након тога развијали, оне који су у вријеме њеног настанка већ били рођени, али и оне који су се родили након тога или ће тек бити рођени.

Чињеница да је Република Српска међународно верификована Дејтонским мировним споразумом додатно потврђује њен легитимитет и ојачава њен правни, уставни и политички капацитет.

Нажалост, дејтонски концепт, који је донио мир и успоставио уставни и политичко-правни систем у БиХ, много пута је скрнављен од стране дијела међународне заједнице, првенствено високих представника. Осим тога, много пута је тај систем блокиран и на унутрашњем плану од стране политичког Сарајева с намјером да се покаже да је нефункционалан и да га стога треба мијењати. То је амбијент у којем функционишемо, живимо и радимо све ове године.

Али, колико год да је наш развојни пут био оптерећен неправдом, стереотипима, двоструким аршинима, и упорно праћен измишљеним и лажним оптужбама, и колико год да смо били притиснути разним проблемима, исто толико је било и среће, поноса и задовољства у претходних 27 година због чињенице да Српска иде напријед, да се изграђује, развија, да воли и чува своју слободу, да рјешава проблеме и изазове.

Зато данас, кад живимо у миру, не смијемо губити из вида да је не тако давно на нашим просторима бјеснио рат који је однио многе животе и проузроковао огромна страдања. Наша је обавеза да не заборавимо жртве и да увијек исказујемо поштовање према онима који су своје животе или дијелове тијела дали за слободу бранећи Републику Српску.

Наша је обавеза и да неуморно крчимо пут новим генерацијама и да не посустанемо, да не изгубимо снагу, енергију, вољу или увјерење.

Наша је обавеза да се не уморимо бранећи интересе Републике Српске, а наша дужност да са свима причамо, тражимо рјешења, водимо дијалог, да имамо рационалан приступ и будемо прагматични, али да волимо и поштујемо само онолико колико смо вољени и поштовани.

Довољно је да погледамо нашу историју 20. вијека, да бисмо схватили због чега су људи у Републици Српској за њу тако снажно и нераскидиво везани. Она је симбол нашег опстанка, гарант наше безбједности и претпоставка нашег развоја и просперитета. Зато наш најважнији задатак и јесте да чувамо Републику Српску, њене институције, надлежности и уставни поредак.

Темељ њене уставности, који је успостављен на данашњи дан прије 27 година, додатно нас обавезује да чувамо и његујемо вриједности на којима Српска почива и развијамо је као модерно демократско друштво у којем се поштују права и слободе и појединца и колективитета.

Ми разумијемо свијет у којем живимо и знамо да је наше окружење „несређено двориште“, нажалост још увијек оптерећено бројним проблемима, чак и мржњом. Знамо и да се пред Републиком Српском  и даље налазе бројни изазови. Притисци који трају, практично, од њеног настанка до данас, као и бројна оспоравања и одузимања надлежности, обавезују нас на озбиљност у одбрани националних интереса и способност да изађемо из тијесних страначких оквира и окупимо се око статусних, политичких и економских питања који су важни за опстанак и развој Републике Српске.

Поносна сам на чињеницу да смо, у готово немогућим околностима, успјели да обезбиједимо пуну институционалну, политичку и финансијску стабилност Српске. Са сигурношћу можемо рећи да је Република Српска данас једина самоодржива заједница унутар БиХ. Они који покушавају да оспоре име наше Републике, њену уставну позицију и институционални капацитет, морали би да имају то на уму.

Али, морамо још много радити на њеном јачању. Нашим људима треба више посла, боље плате и пензије, бољи путеви, школе, болнице и све друго што је неопходно да живот појединца, породице и нашег друштва  у цјелини буде уређенији.

Зато сам срећна што смо и овај пут, након одржаних избора, у најкраћем року формирали Владу и наставили да повећавамо плате и пензије и реализујемо бројне инфраструктурне пројекте. И док развијамо Српску морамо се постепено ослобађати лоших навика. Данашњи свијет не трпи инертност и недостатак иницијативе, зато је неопходно да развијамо атмосферу и свијест о томе да су мобилност, иницијативност и акција императив не само за успјех, већ и за опстанак. Исто тако, требамо очувати оне вриједности и навике по којима се разликујемо од отуђених и ментално роботизованих друштава. Мала смо заједница, и то је могуће, упркос глобалним кретањима.

Често ме питају како видим Републику Српску за пет или десет година. И, наравно, увијек кажем као бољу, развијенију, напреднију, изграђенију, способнију да се прилагођава и да иде укорак са захтјевима новог времена, свјеснију себе и важности свог очувања.

Али, видим је и као заједницу у којој нећемо изгубити људскост, солидарност и интерес за оне који живе око нас, а треба им помоћ, и гдје ће увијек важна вијест бити колико је беба рођено у нашем или неком другом граду у Републици Српској или гдје смо у стању да нечији поједниначни успјех доживимо и обиљежимо као успјех заједнице. То су добре навике којих се не смијемо одрећи.

Питају ме често, посебно странци, какве су нам амбиције и политички планови за будућност, губећи и наше и њихово вријеме на бесмислене разговоре на које су дошли са предубјеђењем, болно неспособни или невољни да разумију простор гдје су дошли да службују.  Наш план је мир, стабилност, развој, а циљ јака Република Српска.

Наш циљ је да радимо на бољем разумијевању са свима у оквиру БиХ и да градимо партнерства, али је наша намјера и да се одбранимо од провокација и насртаја јаким институционалним одговором. Дакле, нема ту никаквог скривеног плана.

Дозволите ми да још једном изразим задовољство чињеницом да смо се и ове године окупили у Београду обиљежавајући и Дан Републике Српске и дан кад су успостављени темељи њене уставности. И на овај начин потврђујемо наше блиске и братске односе који увелико надилазе правну везу која је успостављена кроз Споразум о специјалним и паралелним везама, заснован на Дејтонском споразуму.

Србија је ослонац за наше напоре у очувању и јачању Републике Српске, а кроз финансијску подршку за реализацију разних пројеката у општинама широм Српске, она утиче и на побољшање живота наших грађана у практичном смислу, на чему се руководству Србије и овом приликом захваљујем у име грађана и институција Републике Српске.

И на крају, желим свима вама да се захвалим на присуству данашњем догађају уз жеље да јачамо нашу снагу и очувамо упорност и посвећеност даљој изградњи Републике Српске.

Живјела  Србија, живјела Република Српска, поносна и вјечна!

Pin It on Pinterest