Nalazite se: Početna » Vijesti » BiH je đavo država, intervju predsjednika Republike za „Politiku“, 26. maj 2013. godine

BiH je đavo država, intervju predsjednika Republike za „Politiku“, 26. maj 2013. godine 

Da li je Republika Srpska izložena novoj fazi političkih pritisaka od strane Zapada, pre svega SAD? Ako jeste, u kom pravcu idu ti pritisci i zašto je to na delu baš sada. Je li BiH uspešan, ili neuspešan projekat Amerike i kako se u taj projekat uklapa RS i njena budućnost? O svemu tome za „Politiku“ ekskluzivno govori predsednik RS gospodin Milorad Dodik. Predsednik RS je političar i državnik bez dlake na jeziku i kao takav često je meta napada.

 

Gospodine predsedniče, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker kritikovao je pre nekoliko dana u Sarajevu političare u BiH, između ostalih i vas navodeći da ste krivac za zastoj u približavanju BiH NATO-u.

 

Možda je Riker kod vas u Srbiji važan, kod nas u Republici Srpskoj on je samo jedan od administrativaca Stejt departmenta, koji nije apsolutno vezan, odnosno nadležan, po bilo kom osnovu za Dejton. Ono što je on govorio nije dejtonsko pitanje, on je svojim nastupom izvređao sve institucije BiH, direktno se umešao u unutrašnje stvari BiH. Rikerove tvrdnje nemaju nikakvu vezu sa dejtonskim pitanjima da bi imao pravo da nešto govori. Tu se radi se o jednom scenariju mešanja i pritiska koji je svojstven diplomatama kakav je Filip Riker, koji je, ne oklevajući, došao u BiH da napadne i izvređa sve institucije i sve najvažnije političke faktore ovde, pa je tako napao i mene.

 

Riker tvrdi da je pitanje knjiženja vojne imovine u BiH jedan od dva ključna problema koji blokiraju napredovanje BiH prema EU i NATO-u.

 

Radi se o jednoj stvari koja u javnosti očito nije sasvim jasna, naime imovina i vojna imovina po Dejtonskom mirovnom sporazumu rešene su tako što to nije dato u nadležnost BiH, već je dato entitetima. BiH po Dejtonu ima samo devet nadležnosti, član ustava kaže da samo ono što je izričito dato BiH jeste u nadležnosti BiH.

 

Znači, vojna imovina je rešena još po „Dejtonu”?

 

Da, to je rešeno po ustavu i to nikada nije pripadalo BiH. Da još jednom ponovim, pitanja vojne imovine su u nadležnosti entiteta, a ne u nadležnosti BiH. U celom tom projektu građenja BiH, koji je očigledno u krizi i koji ne može da uspe, oni koji su projektovali taj projekat sada krive svakog oko sebe zbog loših rezultata, pa danas i daju takve izjave kao što je ova Rikerova. Činjenica da sam u pravu jeste i to da je svojevremeno Pedi Ešdaun, koji je i zakuvao to oko imovine u BiH, doneo zakon o zabrani raspolaganja imovinom Republike Srpske, čime je, zapravo, eksplicitno i priznao da je to imovina Republike Srpske. A od nas se sada traži da tu našu imovinu damo BiH, što predstavlja za nas, naravno, problem. Imate, na primer, problem ako date vojni poligon Manjača, i ne samo taj poligon, jer oni žele i druge prostore, onda Republika Srpska više nema 49 odsto teritorije BiH, onda mi sami dobrovoljno smanjujemo našu kvotu teritorije. I pored toga, i nakon toga, ja sam zajedno sa bivšim premijerom Federacije, gospodinom Brankovićem i sa gospodinom Špirićem, koji je bio tada predsedavajući Saveta ministara BiH, i visokim predstavnikom međunarodne zajednice u BiH Miroslavom Lajčakom potpisao jedan sporazum o tome kako bi sve to trebalo da izgleda, ali to nije odgovaralo Amerikancima. Oni žele da naprave unitarnu i centralizovanu BiH, onda postavljaju uslove, kao što se radi oko Kosova, pritiskaju nas da mi sve to navodno dobrovoljno uradimo, iako su danas ti pritisci, zapravo, benigni u odnosu na nekadašnje. Kada pristanete, posle kažu – pa vi ste dobrovoljno na sve to pristali. Tako rade i o pitanju Kosova, da se Srbija dobrovoljno odrekne Rezolucije UN 1244, pa će posle deset godina da kažu: šta hoćete, vi ste se toga dobrovoljno odrekli. Posle će ti diplomati i da pišu knjige o tome kako su uspeli. Evo, ima u knjigama i to da kada su na Čavića i na prethodnu vlast svojevremeno vršili pritisak, a vršili su nesnošljiv pritisak i na nas iz opozicije, da se Republika Srpska odrekne svoje vojske, a ona se i odrekla, sada čitam da pišu kako su dobili i više nego što su tražili i očekivali. To govori kakvi su podlaci. Definitivno je ovde u krizi koncept BiH koji su Amerikanci zagovarali, jer oni nikada ozbiljno i nisu hteli da sprovedu slovo Dejtonskog sporazuma, već su odmah krenuli da ga ruše podržavajući razne koncepcije o duhu Dejtona. To je jedan kontinuitet i uvek im na tom putu smetaju neke ličnosti i neke partije. Ranije su ovde smenjivali političare odlukama visokog predstavnika u BiH, a sada idu u direktni napad. To je potpuno neprimereno, da se jedan diplomata, mislim Riker, tako ponaša, da diplomata iz druge države dođe ovde i tako govori, bez obzira na to o kakvoj se zemlji radi. To urušava dignitet SAD, koje tako pokazuju svoje mešanje u unutrašnje stvari drugih država. I sve to nastoje da potkrepe kod javnosti, kod naroda, pričom kako iza toga stoje neki lični interesi ovdašnjih političara. Evo, pozivam Filipa Rikera neka javno iznese, neka kaže za koju sam ja to kasarnu u Republici Srpskoj lično zainteresovan, da meni pripadne ta kasarna. Hajde, neka kaže. Sve su to floskule u pripremi za odlučujuće izbore 2014, koji će biti odlučujući za BiH, izbore koji će pokazati hoće li biti BiH, ili je neće biti. Ja ne verujem u održivost BiH, i to je problem Rikera, koga, kada dođe ovde, izvedu u Sarajevu na Baščaršiju na egzotičnu večeru i u egzotične noći, pa onda smišlja priču o Miloradu Dodiku kao krivcu i Republici Srpskoj i Srbima na taj način.

 

Znači, problemi sa američkim diplomatama?

 

Ma nije ovo prvo mešanje, pre nekoliko sedmica je američki ambasador u Sarajevu tražio od mene da se sruši pravoslavna crkva u Srebrenici. Kada to odbijete onda niste dobar momak, onda on kaže kako ih frustriraju sastanci sa mnom, jer, naravno, ne mogu da imaju ono što oni hoće. I mene uvek frustriraju sastanci sa njim, jer uvek imaju zahteve koji nisu korektni u odnosu na Republiku Srpsku, uvek su gubitak za Republiku Srpsku. Generalno je sve to plod nastojanja da se sprovede koncept unitarizacije BiH i Riker stoji iza tog koncepta. Takvim ponašanjem ne poštuju se ni Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, gde je diplomatama zabranjeno da se mešaju u unutrašnje stvari drugih država. Možda će se neko u BiH i uplašiti. Ja neću.

 

Ima li oko tih pritisaka i nekih drugih skrivenih motiva?

 

Ima, Amerikanci su pitanje vojne imovine, da se ona prenese u vlasništvo BiH, postavili i kao uslov za počinjanje MAP programa NATO-a. Pozivaju se na odluku Predsedništva BiH, a Predsedništvo ne može o tome da odlučuje, jer nije nadležno za tu odluku. Može da da preporuku, ali ne može da odlučuje, jer o tome može da odluči samo entitet. Republika Srpska nije spremna da u projekat unitarne BiH unese ni minimum nečega svoga, jer mi u taj projekat izvan Dejtonskog sporazuma i onoga što je u njemu napisano ne verujemo. Nisam spreman da razgrađujem Dejtonski sporazum i zato sam za Rikera problem.

 

Je li oko toga jedinstven stav političara u Republici Srpskoj? I vlasti i opozicije?

 

To je indikativno, gospodin Riker je prozvao mene, a taj sporazum oko imovine je potpisao i gospodin Bosić iz opozicionog SDS-a, ali njega ne spominje. Naravno, iz pragmatičnih razloga. Bosić je na istim pozicijama oko toga kao i ja, i na istim je pozicijama oko BiH tema kao i ja. No, možda je gospodin Bosić u međuvremenu odstupio od svog mišljenja, ali mene o tome još nije obavestio. Vojnu imovinu pokušavaju da odvoje od pitanja ostale imovine, i zbog MAP programa, ali i zato da i dalje ovde ostane OHR. I samo hoćemo da pitanje imovine jedinstveno rešimo i takav smo sporazum i potpisali.

 

Republika Srpska i NATO? Može li BiH u NATO bez saglasnosti RS?

 

Naravno da ne može i zato se i prozivaju Dodik i RS. Ja verovatno slovim na Zapadu kao protivnik ulaska BiH u NATO i možda moram da pripazim kada negde idem da li da letim avionom, ili ne. Da mi se nešto ne dogodi, moram i o tome da razmišljam. Naravno da imamo problem sa NATO-om, jer NATO je bombardovao Srbe i Republiku Srpsku, bacao je ovde osiromašeni uranijum, i to je direktno dovelo do povećanja bolesti od karcinoma i leukemije kod našeg naroda. Imamo o tome egzaktne podatke, mi smo bili mesto za eksperimente NATO-a. NATO je stao na stranu jednih, a protiv drugih u ratu u BiH. No, naša politika nije protiv NATO-a, već smo mi za referendum naroda o tom pitanju, baš kao i u nekim drugim zemljama koje su o tome odlučivale. Pošto su sva dosadašnja istraživanja mišljenja javnosti u RS pokazala šta o tome misli narod, onda je sada to problem za NATO, problem koji se pokušava rešiti preko političara, da se zaobiđe narod. Ja nisam spreman da zaobiđem narod. Ako narod izađe na referendum i kaže da hoće u NATO, ja ću potpisati svaku odluku koja ide ka NATO-u, ako narod neće NATO, ja neću mimo volje naroda. Stalno nam tvrde kako je ta integracija u NATO dobrovoljna, a na delu vidimo da nije, da ima pritisaka. Srbija je proglasila vojnu neutralnost, a s druge strane ulaskom BiH u NATO imali bi NATO granicu na Drini. Nas to ne interesuje, nas ne zanima nikakva granica na Drini. Opet, imate da je glavni promotor učlanjenja BiH u NATO zapravo Turska – i mi smo oko toga onda jako oprezni. Bio ja ovde na ovom mestu, ili neko drugi, kada dođe vreme za takve odluke niko neće moći da izbegne referendum naroda o tom pitanju.

 

Uloga Turske u regionu?

 

Problem je podrška Turske samo Bošnjacima, Turska je veći promotor BiH i od samih Bošnjaka. Upliću se u unutrašnje stvari i pokušavaju da ojačaju političku poziciju Bošnjaka. Nismo mi protiv trilaterale, ni protiv bilaterale, jer Turska je moćna i rastuća ekonomija, treba biti realan, Amerika je spremna da prepusti Ankari da modelira ovde mnoga pitanja, i to su stvari o kojima mi moramo da razmišljamo.

 

Podržaću svaku vrstu dogovora, ali ako se on pokušava kamuflirati za neke strateške i operativne ciljeve, izjave Davutoglua i Erdogana, onda moramo da razmišljamo. Turska je ovde politički prisutna, ali neka, na primer, Srbija zatraži finansijsku pomoć od Turske neće dobiti ništa.

 

Kako funkcioniše Federacija unutar BiH?

 

Jedino što funkcioniše u BiH jeste Republika Srpska. BiH je sastavljena od dva entiteta i ti entiteti imaju više državotvornih elemenata od BiH. Samim time što je čine entiteti, dokazuje se da je ona sastavljena. Organi na nivou BiH se sastavljaju, ne postoji izborni proces za organe BiH na nivou BiH. BiH nema izvornu državnost, njena je državnost izvedena. Samo je manifestovana na međunarodnom planu, na unutrašnjom nije, pa otuda i problemi. BiH ima po Dejtonu devet ovlašćenja, a međunarodni faktori su joj nagurali 83 nadležnosti i tu je 22.000 službenika koji rade u organima BiH. To je jedan monstrum koji ekonomski ne može da se izdrži. Savezna administracija bivše SFRJ je u momentu raspada imala 22.000 službenika. Republika Srpska se ponaša ustavno i u skladu sa Dejtonom i mi ne tražimo ništa više od onoga što nam pripada. Mnogo je trikova da nas onemoguće u tome, recimo ustavni sud, koji čine tri stranca i po dva Bošnjaka, Srbina i Hrvata, a odluku može da donese većina, znači petorica. Po pravilu, tri stranca i dva Bošnjaka donose odluke i onda pokušavaju da menjaju Dejtonski sporazum, koji je međunarodni sporazum. Ustavni sud BiH ne može da menja međunarodni sporazum. No, visoki predstavnik za BiH je napisao da je nepoštovanje odluka Ustavnog suda krivično delo. Znači, sve što odluče tri stranca i dva Bošnjaka morate da poštujete, ili idete u zatvor. Ovo je vrag zemlja, ovde nema demokratije, nema ničega. Ko se suprotstavi tim stvarima on se kriminalizuje u medijima.

 

(Razgovarao Miroslav Lazanski)